Odabrane tragedije

СОФОКЛЕ

Коловођа

Гласник

одвал те камен с гробнице, па уђите, на врата погледајте, да ли Хемонов

то чујем вепај ил ме бози варају!"

Ми погледасмо како је владарев нам заповедио страх; и у дну ћелије

њу спазисмо где за врат обесила се, завезала га пртеном повезачом,

а уз њу стоји он, па загрлио је

и јауче за изгубљеном драганом,

и очев плаче чин и несуђени брак.

А отац кад га спази, болно јаукну

и пође к њему, закука и завапи:.

„(О несретвиче, какво дело учини27. Куд мислиш ти; Са које паде несреће7 Изађи, дете, молим те и заклињем!" Ал' син се дивљим нањ обазре погледом, у гледу презир му, и ништа не рече, већ двопер трже мач, на оца навали, но он се бегством спасе; затим невољник сам на се љутит, какав би, наднесе се, и мач у ребра зарину, па свестан још у мекан деви привије се наручај,

и хропит ста, а рујне крви врели млаз потече к њеним образима блеђаним.

(Еуридика одлази)

Сад мргав крај ње мртве. Јадник! Брачна сласт

у Хадовим осванула му дворима; он свима људима показао је сад; неразборитост сваком највећи је јад.

ТРЕЋА ПОЈАВА. КОЛО, ГЛАСНИК.

А шта наслућујеш7 Сад оде госпа нам а не изусти нам ни добру ни злу веч,

И сам се снебих, али нада теши ме;

кад она чу за чеда свога јадни крај,

пред светом неће жалит'), већ у двору ће