Odabrane tragedije

|

198

СОФОКЛЕ

Коло

Ох, кога да погледам, куда ћу сад;

ТУ рукама мојим на криво све,

неподносива на мене сурва се коб.

За ковање среће најпрви је маљ да разуман будеш: никада ред не семети божји! За охолу реч претрпети мора хваставац пуст ударце тешке, у старости га памети науче,