Odabrane tragedije

36 ЕСХИЛ

и да се стискам пред тим новим бозима7 Од свег тог далеко сам ти ја. А ти, одбрзај натраг путем којим долети!

Јер што ме питаш, ништа нећеш дознати,

Хермо И оно пре због таквог само пркоса у лукутих непретрпница пристаде,

ТГрометеј За твоју службу ову своју невољу, [5 знај добро, нигда не бих ја променио.

у -__ == по

Хермо“ __ Та боље, мислим, овој служит клисури, нег оцу Диву верни бит гласоноша!

Грометшеј Нек налетице тако се надимају! Хермо Судбином Зсвојом као да се поноси. -р

Прометеј Зар поносимг Овако душмани ми се поносили! И“ти си, велим, међ њима!

Хермо Та зар сам и ја нешто патњи твојој крив7

Прометеј У једну реч: ја мрзим на све богове, за помоћ моју што ми злима враћају.

„Хермо Ја чујем бес ти, болест мала није то, Прометеј Да, бесним; тако мрзим ја на душмане. Хермо У добру да си, неподносив био би! Прометеј О јао! Јао“ —- за тај узвик не зна Див. Хермо Прометеј _Ал' дуго време свем“ шаучи нас још, Хермо Па ипак јоштин _ -аш биги разборит. Прометеј · Јер с тобом, слугом, че бих ни говорио. „Хермо Што отац тражи, као да нећеш казати, Прометеј _ Да, дужан захвалу, одужио бих дуг. Хермо Баш изгрди ме као дете луђано.

Прометеј · Зар ниси дете, и од њега луђи још, кад мислиш да ћеш чути штогод од мене,