Odabrane tragedije
54
ЕСХИЛ
Коловођа
сноп злата сину попут зрака зорина.
А Макист не би приспор нит га свлада. сам,
но скупо држи своју стражу гласничку,
далеко баци ватру преко Еврипа,
па извести машалу Горе Месапске.
Та кресом даде одговор и пусти глас
оданде даље, сув потпаљујући крес.
И даље снажно блистав просип'о се млаз
прелетајући Асопову низију,
к'о јасна месечина, стиже Китерон,
и стражу подиже да прими огња вест,
Ту светлост издалека стража прихвати, —
и крес још већи плану но што позив би:
Сјај севну преко Горгопскога Језера
и стиже тамо на гору — на Козји Врх
и позва стражаре да огањ пале јак.
А они обилату ватру запале,
и севну огањ као језик до неба,
па пређе стрме жале Драге Саронске.
И лети даље, даље, докле не стиже
на врлет Паук, где би стража последња.
И светлост, идског огња прапраунуче,
све до нас допаде, на Атрејића двор
Тркачи моји тако су се редали;
из руке у руку, и луча стиже циљ, —
победио је први ко и последњи,
Те знаке, ето, наводим ти као глас
из Троје што га мој господар послао.
Захвалићу се богу, госпо, доцније. Још једном редом рад бих чути речи те и дивитим се, — још једампут испричај!
Клитемнестра (Од данас Троју држи војска ахејска.
У граду, чини ми се, крик је свакојак. У један пехар маст и сирће уливај,
у једно не слију се, двоје остају. Двојаке гласе побеђен и победник имаду, јер је двојака им судбина.
у једни падају на мужа свога леш, на браћу други рођену, до стараца ту деца леже стабла грана последња, —