Odabrane tragedije
АГАМЕМНОН
УВ АВАРИ ТА ПОЈАВА
ДРУГА СТАЈАЋА ПЕСМА. коло Прва строфа
Ко то Лелу тако назва,
њу — што диже копља, битке право јој је име дао.
Створ невидљив то му дахну, те он целу судоу виде,
и језик му право рече.
Она свима леле беше,
леле броду, војсци, граду. Раскошне душеке меке
она остави и оде
снажним дахом Зефгровим; «силан свет, са штитом ловци, крену тамним трагом лађе; на (Симеонт приспедоше,
к бујним лисвим обалама,
„да крваве битке бију.
Прва амтистрофа
Брак тај права беда беше. У град Илиј убаци је "срдња која мету знаде; бруку стола и огњишта. у дан позни она свети; сона казни коло, гозбу, ји сватовску песму ону што се деверима тада весело из грла вила. Ал им гркну тај сватовац, стари град Пријамов сада «сузе лије, боле вије: проклет Парис, брак му грозни! болан куне и нариче, и грађане драге плаче за крв јадну проливену.