Odbrana Kosovoga polja : 1915 g.

37

се стави у притвор до коначне расправе његове кривице. Да се овакви, по углед војске и безбедност отаџбине, опасни случајеви не би понављали, наређујем: да ни један војник, ма кога чина и положаја, без нарочите заповести претпостављенога, не сме напустити своје место и положај; да сваки добијени задатак извршује до крајњих граница своје моћи; ако се добије задатак, да се нека тачка или положај заузме, као што је био предњи случај са прелазом Сефери, па се у истини деси, да га је непријатељ већ заузео, онда се таква тачка, односно положај има заузети борбом, а не да се наређени задатак напушта и назад враћа и бега. Одступање суседних делова не сме бити повод за напуштање свога места и положаја, већ баш треба обратно т.ј. треба нападати и истрајати на своме положају и тиме потпомоћи суседне делове, да се задрже и понова протерају непријатеља. Најстрожије заповедам свима претпостављеним старешинама да за време трајања борбе са лицима која бегају са бојишта или која својим кукавичким држањем и плашљивошћу распростиру страх и изазивају панику и расуло, врше безусловно кратку и личну расправу т.ј. да убију на лицу места, уклањајући на тај начин узроке опасности од пораза, који може услед тога наступити, и упућујући на тај начин свакога, да савесно и безусловно врши своју дужност на бојишту у духу ове наредбе, чиме ће се поуздано избећи спасност давања повода осталима да бегају или распростиру страх међу војницима и неред у трупи. Ко се од надлежних претпостављених старе-