Odbrana Kosovoga polja : 1915 g.

39

није било са њиме. Фаталност је хтела, да се он и у том тренутку налазио још даље од уображене непријатељске дивизије позади свога батаљона. При пролазу поред батаљона упитао сам официре, где је командант. Али ми нису умели казати где је и због чега, него су ми одговорили само, да је остао позади. Продужујући даље пут ка Гиљану сретнемо напослетку и мајора М. П. за кога ми рече Командант Дивизије: то је командант 1-ог батаљона XI пука мајор М. П. јер га ја нисам познавао. У том тренутку, при помисли на страшне последице, које су могле наступити од таквога његовога кукавичког поступка и видећи га да још ни сада не предњачи батаљону у наступању него иде позади, узавре ми сва крв од узрујаности, да се нисам могао уздржати, нити собом владати. Зауставим га, призовем к себи и упитам: „Зашто сте побегли са батаљоном и покренули на бегство и остале трупе дивизије?“ Он промуца нешто у своје оправдање о некаквој великој непријатељској снази, £која се спуштала преко прелаза Сефери ка Гиљану. И кад га ја упитах, па где је та велика снага кад смо, ето ми ту, трупе враћене на своје положаје а од непријатеља нигде никога нема?! Одговори да не зна. Ван себе од потреса оваквим његовим поступком, више се нисам могао уздржати, него узвикнем: „Ви сте, мајоре, кукавипа и плашљивац“, и одманем руком од себе, при чему се коњ на коме сам јашио узнемири и помери ближе њему, те га дохватим руком по лицу, тако да му је потекла крв из носа. Затим наредим Команданту Дивизије да га одмах