Odbrana Kosovoga polja : 1915 g.

52

па га само треба смело и снажно напасти, па нам је победа обезбеђена. Мислити увек на напад и победу, а не на одступање, па ћемо и побеђивати и непријатељу страх задавати". Често се дешава да се усмена заповест не схвати и не запамти као што треба, те сам због тога морао издати овакву заповест: „Приметио сам да многе старешине, кад издају усмену заповест или какво наређење, не траже од свога потчињенога, било официра, подофицира или редова, да то понови, како би се старешина уверио, да је заповест, односно наређење, добро схваћено и запамћено, јер усљед добро несхваћене и незапамћене заповести или наређења настају рђав-е посљедице. Чинићу одговорним свакога старешину, који се не буде строго придржавао овога, а ово је и Ратном Службом прописано. Све ће старешине енергично настати да се ова наредба приведе у дело и уобичаји". У вези својих ранијих наредаба о држању официра у борби био сам принуђен да издам под 19. октобром и ову наредбу: „Из извештаја Команданта XII. пука 111. позива од 17. овог месеца ПоврБр. 626, датог ми по моме наређењу од 16. овог месеца, сазнао сам: да је резервни пешадијски мајор Н. И. командант 2-ог батаљона, коме је од стране команданта пука био поверен за одбрану положај Велики Мерћез североисточно од Криве Паланке, напустио тај положај без заповести и без знања предпостаљеног, па се задржао тек у Прешеву (80 километара у назад). Оваквим