Omladina i njena književnost (1848—1871)

ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 507

лива где је осећање незадовољства са људима и приликама нашло висока и снажна израза. Има ту и душевних исповести, одломака моралпе аутобиографије, који не мало доприносе да се боље позна тако мало обична и увек тако занимљива личност Јакшићева. 5

Најважнији и најбољи део прознога рада Ђуре Јакшића то су његове социјалне приповетке, са предметом из живота банатских Срба, п које се дешавају у Буни, или одмах после ње. Све те социјалне, банатске и „четрдесстосмашке“ у припо= ветке одликују се дубоким осећањем социјалне правде и искреном љубављу према маси народној Од свију наших писаца који су причали „из народног живота“ — а таквих је велики број — нико није стварније и искреније волео народ него Јакшић. Његови ултра-националистички савременици истицали су народ као један историјско-књижеван и метафизички појам, народ у сновима далеке прошлости. или у надама магловите будућности. Они су волели нацију, „славну нацију“, како се код нас писало у ХУШ веку, умилу народност“, како су говорили уродољубци“ из 1848, а Јакшић је волво народ, пук, широке слојеве народне, о36 љака сагнута над плугом и притиснута социјалном бедом и туђинским угњетавањем.

С једне стране његова плаха, бунтовна природа, с друге стране живот који га је немилосрдно 06 мануо, притискао га свим невољама и отео му сваку наду, чинили су да је Јакшић имао оно што људи његова нараштаја нису познавали: страсну мржњу на друштвену неправду, широко човекољубље и братско саучешће према малим и слабим, пониженим и увређеним сваке врсте. Човек са таквим