Omladina i njena književnost (1848—1871)

у

_ ОМЛАДИНА И ЊЕНА КЊИЖЕВНОСТ 209

тица и када иде по земљи показује да има крила. Тај човек устрептале душе која није знала за половна осећања увек је био и вазда ће остати најбољи песник личности, најјачи лирски темпераменат, најснажнија и најоригиналнија природа, наше романтичне књижевности.

.

А ЛАЗА КОСТИЋ (Рођен 1841)

=

_ Ако је Змај најобилнији и нлјједрији песник

"омладинског доба, ако је Ђура Јакшић најјачи

темпераменат песнички и највећма романтичар међу песницима шездесетих година, Лаза Костић је онај који је споља највише личио на романтичара, и који је толико играо улогу романтичног уженија“ да му се маска најзад слепила за лице.

Неоспорно је да је Лаза Костић имао извесног песничког талента, и то талента који у основу своме није био баналан. Али то је било оно што га је и помело и завело. Од ране своје младости он је запатио мисао у глави да песник ни у чему не треба да личи на остале смртне, на ону бедну гомилу „биргера“ који не носе у грудима свети пламен поезије а на челу печат генија. Као и западни епигони великих романтичарских песника, он је поставио себи за правило да песник треба да буде генијално неуредан, пуст, забораван, разбарушене косе, са ногама на земљи али главом у _ облацима, У поевији, тај „богодани“ песник треба, _ да буде што разузданији, да баци под ноге и здрав

разум и сртину обичних људи, да објави рат: