Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske

44

Гранични камен Бр. 296.

Од граничног камена бр. 296, граница се пење у правцу север—<североисток, кроз каменито земљиште, вододелницом, до граничног камена бр. 297, к. 1530, који је подигнут на истој падини.

Гранични камен Бр. 297.

Од граничног камена бр. 297 граница се пење у правцу север—североисток вододелницом, а затим у правцу северо-запад до граничног камена бр. 298 (Караванско врвиште), који је подигнут на истој падини.

Гранични камен Бр. 298.

Од граничног камена бр. 298 граница се пење у правцу север—северозапад, вододелницом, до граничног камена бр. 299, који је подигнут на врху Орлов камик, к. 1607.

Гранични камен Бр. 299.

Од граничног камена бр. 299 граница силази вододелницом, и то у почетку у правцу северо-запад, док не дође на једно седло. Одатле скреће на запад, затим пењући се, прелази преко једне стазе и продужује до граничног камена бр. 300, који је подигнут на једном широком плато-у, к. 1614.

Гранични камен Бр. 300.

Од граничног камена бр. 300 граница силази стално у правцу ка североистоку, вододелницом, до једног седла. Одатле почиње да се пење, у истом правцу, до граничног камена бр. 300-а, који је подигнут на једном малом ћувику, к. 1619.

Гранични камен Бр. 300-а.

Од граничног камена бр. 300-а граница иде вододелницом. Силази у правцу северо-истока до једног седла, па се онда пење по једној врло стрмој падини у истом правцу, и пролазећи једну путању, долази до граничног камена бр. 301, који је подигнут на малом узвишењу, к. 1745.

Гранични камен Бр. 301.

Од граничног камена бр. 301 граница иде стално вододелницом, силази у правцу северо-истока до једног широког седла, одакле почиње да се пење у истом правцу и долази до праничног камена бр. 302, који је подигнут на плато-у, к. 1742.

Гранични камен Бр. 302.

Од граничног камена бр. 302 граница силази у правцу северо-исток до једног широког седла. Одатле се пење, по врло стрмој падини, стално вододелницом и у истом правцу на северо-исток, и долази до граничног камена бр. 303, који је подигнут на ивици гребена Сребрна глава.

Гранични камен Бр. 303.

Од граничног камена бр. 303 граница се пење стално вододелницом у правцу на север, потом скреће на северо-исток до граничног камена бр. 304, који је подигнут на врху Сребрна глава, к. 1982. Та је тачка котирана у Нејском Уговору о миру са 1929.

Гранични камен Бр. 304.

Од Сребрне главе — гранични камен бр. 304 — граница иде прво на запд, а затим на северо-запад старом границом српеко-бугарском. Она силази у правцу на запад вододелницом, потом скреће на северо-запад и долази до граничног камена бр. 304-а, к. 1810, који је подигнут на ивици падине.

Гранични камен Бр. 304-а.

Од граничног камена бр. 304-а граница силази у правцу северо-запад, по стрмој падини, до једне путање, па онда иде тарасом, где прелази преко друге путање, и силазећи стално вододелницом долази до граничног камена бр. 305, к. 1728.