Opis granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Italije

= 16; ==

Пење се по широком, клизавом, стеновитом и травом обраслом гребену. Обе су стране скоро равне, затим стрме и стеновите,

Споредни стуб бр. 16ЈХХХУ. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

Пење се благо по широком гребену; води до половине удаљености по ивици кратког и стеновитог отсека, који пада ка северо-истоку, затим иде у правој линији до следећег стуба.

Југо-западна је страна (Италија) скоро равна, са малим Бвртачама, затим стрма.

Северо-источна је страна (СХС) врло стрма, са малим стеновитим и хоризонталним терасама.

Споредни стуб бр. 16ЈХХХУТ. — Граница од овога стуба до следећег не

иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи. Води скоро равно по овалном, травом обраслом, стеновитом гребену. Обе су стране врло стрме, стеновите, обрасле ретком травом.

Споредни стуб бр. 16)ХХХУП. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

Пада вијугасто и благо по испресецаном, стеновитом, травом обраслом гребену; уздиже се маркантно ка северо-истоку, затим пролази преко коњске стазе, која води од долине Томинка ка долини Бохињског Језера и пролази преко планине Добреншче.

Обе су стране стрме, стеновите, обрасле ретком травом, а скоро равне и са малим вртачама у близини следећег стуба.

ГЛАВНИ СТУБ БР. 17.

Положај стуба на терену одређен је споразумно од стране оба шефа топографа.

Његово тачно место сазнаје се из података следећих прилога.

Одређен је геодетским путем.

Израђен од Талијанске делегације.

Налази се на водомеђи, а јужно и непосредно од коњске стазе, која води од долине Томинка ка долини Бохињског језера и прелази планину Добреншче (Италија).

Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

Пење се благо по широком, клизавом и стеновитом гребену, са ретком травом.

Западна је страна (Италија), у близини граничне линије, скоро равна, затим врло стрма, стеновита и клизава.

Источна је страна (СХС) у близини линије равна, затим врло стрма и клизава и скоро вертикална близу следећег стуба.

Споредни стуб бр. 17/1. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

Иде по скоро равном, широком и стеновитом гребену, са ретком травом.

Западна је страна (Италија) у почетку скоро равна, са малим вртачама, затим врло стрма, стеновита, клизава.

Источна страна (СХС) врло стрма, стеновита.

Споредни стуб бр. 17/1. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је онзачено на плану 1:5000, по водомеђи.

Пада по широком, травом обраслом гребену, а по ивици стеновитих отсека, који сачињавају постепено источну (СХС), онда западну страну (Италија).

Западна је страна (Италија), у почетку, врло стрма, клизава, затим скоро вертикална.

Источна страна (СХС) у почетку скоро вертикална, затим врло стрма, клизава.

Споредни стуб бр. 1711. — Граница од овога стуба до следећег не иде у правој линији, већ, како је означено на плану 1:5000, по водомеђи.

Пада врло стрмо по уском, стеновитом и клизавом гребену, са врло ретком травом, затим води у кратком простору скоро равно.

Западна је страна (Италија) стрма, клизава, стеновита.

Источна страна (СХС) стрма, обрасла ретком травом и кржљавим дрвећем, а у близини следећег стуба клизава.