Opštinske novine

Страна 344

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

На 1 становника долази варошке површине:

У

Паризу

25

м 2

У

Берлину

30

>>

у

Риму

30

>>

У

Копенхагену

45

>>

У

Лондону

65

>>

У

Дрезди

95

>>

Амогердаму

95

»

У

Хамбургу

109

»

у

Бечу

109

»

У

Минхеву

154

»

У

Београду

160

>9

На једну кућу долази становника: у Београду 13.4 у Шарлотенбургу 47.6 у Берлину 46.5 у Бреслави 38.8 Према томе Београд је та;ко насељен, да бга св-аки његов станавник могао имати довољно и сунца и ©аздуха, и нростора за -своје потреое; и паркова за шетњу н уживање. ' За здравље Београда је од (велимог значаја !и 1101, 1Што су ту становвици већином вајотманији и вајодабраиији грађани целе земље; 1Што се у њега стекла толика интелигенција моја треба да цени здравље; што је ту велики део најимућнијих тргаваца и прометеика, индустријалаца и аанатлија; што су ту највиши представници и ових других -струка људскога рада и учила. Ако би, дакле, икоје место у Србији по квалитету овојих етановника могло бити здраво и очувано, то би могао и требао да буде Београд. Једина је невоља у томе, што се у Београд у исти м ( ах слеже и многа еиротиња из целе земље, а још већа, што се у њега стиче сав друштвени олош из унутрашњости, па — на жалост — још иише: друштвени талог са стране! Здравтсвене нрилике у Београду могле би повољније бити —• већ и с тога, што баш Београд од свих места у Србпји располаже с највећим бројем савитетског особља (лекара, апотек.ара, бабица, нудиља и тд.) и санитетских установа., а сем тога ,још и другим средствима за чување здравља и лечењ-е болести. Београд данас има 80 лекара — не р-ачунајући у њих и лекарске помоћвике — а то- је од прилике број, који оразмерно' одговара броју других евроиских престоница (1 лекар на 1000 становника). Према том броју у Беолраду дог лази 1 лекар на 930 становника, а у унутрашњости просечно стиже једва 1 лекар на 12.000 ставовника. Другим речима: — док јада|н сељак у својој невољи -— све ако и може платити —■ добави једног лекара, дотле би их Београђавин могао имати 12 на расположењу. Сем тога раде у Београду 15 апотска, 5 дрогерија и довољан број ба-бица. Велика је помоћ за грађане и то, што у Београду постоје и две бесплатне амбулаторије —- једна у Државиој Болници, а друга у Санитетском Одаљењу саме Општине. Најпосле не смемо заборавити

ни то, да самв општина на разне санитетске потребе (на општинске лекаре и бабице, на завод )за десин|фекци!Ју и десинфекторе, на мају за каламљење, на лечење сиротиње, ва упутнице за бесплатна купатила и бање, на чишћење нужника и улица и т. д.) подишње троши око 125.000 динара. Ни у оскудици у еанитеском оообљу и санитетомим установама или средствима не М1ожемо>, дакле, наћи довољво узрока појави, што су [Здравствене прилике у Београду тако неновољне. Па где је онда прави извор том злу? Да вам изнесем оамо неколико нримера, 1па ћете га јамачно ласво и оами иаћи. Не могу ово(м прилимом опширније говорити о штети по здравље и навредак, што их и -садашњим ставовницима и Оудућим нараштајима наноси јав1на и тајна проституција у Беопраду, али не смам ту невољу ни сасвим ћутке прећи. Ако је никако не спомшем, могло би 'се ИОМ1ИСЛ1ИТИ, да та опасност управо и не гаостоуи, ил да није спомена вредна, а нисам рад, да дам новода таквом уверењу у нашем грађанетву. Та она се баш код нас толико изоначил^а, толико осилила и на све етране растоћила, да јој више ни -строге мере санитеске полиције не могу на пут стати. Прекорачила је већ и домаћи праг и заишла у породичку светињу... И ја мислим, да се нећу иреварити ако речем, да је она многоме младост у цвету отравала; — да је мнопи брак или сасвим разорила, или без деце оставила... В^аља знати, да је за 2 /^ бракова без деце муж кривац. Али и да нама те невоље, наш је подмладак у М!ного1ме назадан и зато, што <су Београђани иочели напуштати онај лепи стари обичај, да се при 1ступању у брак најпре гледа на телесно и душевно здравље брачвика и међусобом оовољне размере у годинама, па тек онда на друге прилике и погодбе |(имање, друштвени иоложај итд.). Зато ћете код нас по гдекада и у вајбољим породицамв! видети, да шкр.офуљав или туберкулозан момак узме шкрофуљаву, туберкулозну давојку —■ !ако је миразцика... Јо!Ш чешће !се дешава, да је једно болааво, а друго вдрав^о... а најчешће да су неприлика по годинама; Нарочито се касно жане матаријално осигурани, не ^зависни мушкарци „из бољага друштва", иа онда остају или сасвим без деце или изроде слабуњаву децу да их још надораслу и неупућеву иза себе оетаве. Оскуднији људи падају онет у саовим противну попрешку. М)ахом се пре жене, него што би себи и својој породици створили могућност за опстанак и напредак... па су им 0 !вда „деца крива, што су жива"... Јадна та деца или рано умру, или су још из рава детињетва гладна и гола, зап|у|штена и вапуштена ио улицама као мангупчад окитају... те телесно и моралио пропадају. И у домаћем, породичном животу наших