Opštinske novine

Страна 1398

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

радње и пекарнице, које се пак никако не могу довести у исправно стање мањим преправкама, извршила би се забрана рада. По гледишту хлебарско-пекарског удружења ова забрана би требала да важи после шест месеци од дана прегледа. Радничка Комора не изражава се о овоме детаљу. . Независно од овог захтева хлебарскопекарско удружење тражи још и ово: „све пекарнице које су подигнуте у последње три године или су за такве преправљене од других просторија, а за то нису добијена одобрења од надлежне власти нити одговарају свим потребама за ту грану радиности, имају се затворити и у истим забранити даљи рад. Саопштење о забрани рада у тим локалима има се доставити сопственику зграде". Овај захтев Хлебарско-пекарског удружења без сваке сумње не спада у надлежност Општинског суда, који није позван да се стара о примени закона о радњама, бар у колико се тиче формалних услова за отварање и вођење радње. Ако се пак он односи на нехигијенске прилике у радњи, онда је обухваћен претходним захтевом који се односи на рад предложених комисија. Поред ове комисије за генералан преглед и попис свих пекарница и продавница хлеба Пекарско-хлебарско удружење тражи установљење. сталне редовне комисије за преглед поменутих радњи. Ова комисија била би састављена од три члана међу којима би, по мишљењу Пекарско-хлебарског • удружења, требало да-буду један лекар и један управни чиновник. На послетку Хлебарско-пекарско удружење тражи да Суд у споразуму са њим изради скицу - план типа пекарница са потребним просторијама по којима би се у будуће подизале пекарнице. 2. — Други део предлога Радничке коморе и Хлебарско-пекарског удружења односи се на продају хлеба. Радничка комора и Хлебарско-пекарско удружење слажу се у захтеву да продају хлеба треба подврћи строгој контроли. У том смислу учињен је предлог, да се хлеб продаје на кило, а не на парче као што се сада практикује. Тежина печеног хлеба мора бити таква да се увек могу вршити обрачуни са полудинарцима. Поред тога, ради контроле од стране потрошача, у свакој радњи мора бити вага и на видном месту истакнут ценовник. Свакн продати хлебац продавац мора измерити пред купцем, да се овај увери о с^варној тежини. Радничка комора у својим захтевима не иде даље. Хлебарско-пекарско удружење, напротпв, захтева још утврђивање услова под којима се хлеб може продавати. Ови се услови односе на Продавнице, које, по овом захтеву., морају бити у зиданим локалима. Сваку продају по баракама, капијама, на тезга-

ма, слободном простору и трговима као и по радњама у којима се не продају продукти од брашна, као бурек и томе слично, треба забранити. Г1:одавнице које су везане с пекарницом могу бптн споља затворене дрвеним капцима, но иза истих морају бити застаклени рамови. Продавнице морају бити довољно простране, увек добро чисте, а зидови и таванице бело обојени. Ови специјални захтеви Хлебарско-пекарског удружења, који се не налазе у преставци Радничке коморе, имају за циљ не само интерес здравља грађана него и сузбијају конкуренцију коју трпе произвођачи хлеба од продаваца буџаклија.

То су захтеви Радничке коморе и Хлебарско-пекарског удружења. Сам факат да су се у главним питањима сложили радници и послодавци захтева озбиљнију пажњу приликом расматрања ових преставки. Но предмет на који се преставке односе није чисто професионални, да рекнем еснафски, него спада у материјалне и здравствене интересе свег грађанства. Отуда би било неумесно и нетактично ако се по учињеним предлозима ништа не би поступило. То у толико пре, што је Хлебарско-пекарско удружење још у октобру чинило сличне предлоге и, како каже, добило и нека усмена обећања. Суд Општине по чл. 95. Зак. о општинама има дужност да води рачуна о здравственом стању својих грађана. Полицијска власт, коју му даје овај члан у области о којој је реч, још више је прецизирана Правилима о нездравим становима и локалима у којима се људи стално или привремено задржавају. По одредбама тих правила прецизирано је који се станови, радње и продавнице имају сматрати за нездраве. Наредбом управника града Београда А.Бр. 7718 објављеном у Службеним Новинама од 16. септембра 1929. године (чл. 207 и 213) такође је регулисано ово питање и контрола здравственог стања радњи стављена у дужност и Општинских санитетских органа. Закон о контроли над намирницама за живот ниуколико није изменио поменута правила и наредбу. Суд општине дакле може, на основу преставке Радничке коморе и Пекарско-хлебарског удружења, а на основу чл. 4, 5 и 8 правила о нездравим становима и локалима у којима се људи стално или привремено задржавају и чл. 208. наредбе Управника града Београда А.Бр. 7718/29 дон.ети из сопствене иницијативе одлуку да се комисијски изврши попис и преглед свих намирница и продавница хлеба у Београду. Ради бржег свршавања посла може се образовати више комисија. Свака комисија на основу горе наведених