Opštinske novine

Страна 1404

-ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

водња хлеба у три творнице које су отворене после рата и чији је капацитет производње за 24 часа 28.000 кгр. Начин производње у занатским предузећима' је исти, ако не и гори, као што је био пре педесет и више година. Ваљда се ни у једној грани занатске радиности тако мало не иде са напретком технике и схватањем културнијег начина обављања посла. Та зачуђавајућа заосталост, коју ће одмах цифре потврдити, има за један од својих многобројних узрока и чињеницу, да је криза у локалима присиљавала нове предузетнике да

Пекарница у Књ. Љубице бр. 20: Рафови од дасака за преноћиште пекарских радника. организују своја предузећа и у најгорим и с хигијенског гледишта најнеподношљивијим просторијама, које су у много случајева не одељења за рад него праве избе, влажне, неосветљене, пуне нечистоће, у којима влада хаос од нереда и прљавштине. Комисија, поред најбоље воље, није могла да утврди један тип пекарске радње, с обзиром на постојеће прописе, на основу којега би се, приликом прегледа, опредељивала у доношењу своје одлуке. Она је у сваком конкретном случају испитивала све околности па тек онда доносила закључак. Од 340 пекарских радњи с продавницом комисија је нашла да су само њих 9 у исправном стању, 164 радње могу се преправком довести у задовољавајуће стање; у 150 случајева треба, у интересу здравља грађанства, забранити и производњу и продају хлеба, а у 17 случајева забранити, само производњу хлеба, док нродају треба дозволити пошто. је продавни-

ца или задовољавајућа или се преправком може довести у задовољавајуће стање. У процентима изражено нађено стање изгледа овако: Од укупног броја пекарских радњи, рачунајући продавницу и фуруну заједно, 2,06% су у исправном стању, 48% могу се преправком довести у задовољавајуће стање, ■ 44% морају се без одлагања, у интересу здравља грађана, затворити, т.ј. у њима се има забранити и производња и продаја хлеба, а у 5% случајева има се дозволити само продаја и забранити производња хлеба. Од 19 пекарница без продавнице само су 3 (15%) исправне, 2 (10,5%) се могу преправком довести у исправно стање, а 14 (73%) се као посве нехигијенске, и обичном преправком недоводљиве у задовољавајуће стање, морају затворити у интересу здравља становништва престонице. Овако мизерно стање пекарског заната у Београду, који није забележио никакав напредак за више од пола века, има разних узрока. Један је споменут на почетку излагања овог поглавља и састоји се у оскудици локала у вароши, околност која је. нове предузетнике силила да се задовоље тескобним, мрачним, често пута влажним одељењима за своје ново предузеће. Тај разлог је резултат послератних прилика у престоници и није битан за постојеће стање у хлебарској производњи. По мишљењу Комисије данашње стање у хлебарској производњи да се објаснити следећим околностима. На прзом месту долази околност, да за пекарски занат није потребна нека особита стручна спрема нити велики капитал. Скоро сваки пекарски радник, с положеним мајсторским испитом, ако је могао скунаторити десетак хиљада динара највише, могао је привести у дело своју мисао о отварању самосталне радње. Са малим сретствима, нови подузетник није могао, и кад би хтео, тражити удобан локал за своју радњу. Тако се дошло до парадокса да нове радње, у место да буду боље од старих, раније отворених, биле су све горе и горе у колико се њихов број повећавао у Београду. Оваквом методом рада сведени су трошкови производње на минимум. Тиме је с једне стране онемогућено инвестирање већег капитала, због страха од конкуренције произвођача са ниским трошковима производње, и тако укочен прогрес у хлебарском занату, а с друге стране опет умањена зарада пекара, који, да би се одржали на пијаци, морају радити са минималним зарадама. Исто тако важна је околност културан ниво сопственика пекарских радњи. Велики број између њих, дошавши са села, обично из Јужне Србије, и прошавши кроз примитивну пекарницу свога мајстора, није ниуколико увећао своје потребе у току година. И