Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 1339

их доје и гаје, а њина деца била су већ поодрасла. Ове жене, да не би имале других трош кова, храниле би децу искључиво својим млеком, и тако су јадна деца често пута и поред сисе пропадала, јер или је дојкиња имала одвећ мало млека, или због једностране исхране, или због болести дојкиње. Тек први пут у Француској 1835. године захтева један лекар из Тоигз-а да Се посвети већа пажња деци збринутој у туђим породицама као и питању дојкиња. 1874. године примљен је познати ,,Бо1 КоиззеГ', који је постао извршан 1877. године и чији је садржај укратко овај: „Свако дете, млађе од 2 године, које живи ван родитељске куће, стоји под надзором општинског надлештва. Према потреби Министарство унутрашњих дела именује лекаре, који воде надзор над овом децом. Деца се морају посећивати одмах по пријему у породицу, а доцније сваког месеца једанпут. Сваке године треба да се израђује статистика смртности деце у 1. години живота. Исто тако стоје под надзором све личности, које се баве одгајивањем туђе деце". И ако је било испочетка великих тешкоћа, да се овај закон примењује у целој земљи, ипак се је временом показала велика благодат Бо1 Коиззећа. Нарочито пошто се лекарски надзор ове деце, који је у закону само узгред предвиђен, показао као најважнија чињеница овог закона, и свугде, где је лекар стално водио рачуна о овој деци, смањила се смртност деце према статистикама од године до године. У току времена није више био потребан надзор ове деце са стране лаичких комисија и оне су престале са својим радом. Француска дечја заштита је своју делатност развијала у великом обиму (мери) на селу. Основала је по селима диспанзере и груписала око њих куће хранитељица, које не смеју бити удаљеније од извесног броја километара. Млађа и мање отпорна деца смештају се код искусних хранитељица у близини диспансера, а остала деца према слободним местима. Дете треба Да остане што дуже времена код исте хранитељице, и само нарочити случајеви дозвољавају промену места. Овај рад на селу даје одличне резултате и показује, да је жена на селу приступачна модерним захтевима дечје х игијене. Тако потврђује на пример и град Лајпциг, који се може сматрати као колевка Рационалног збрињавања деце у отвореној заштити у Немачкој, у својим кроз дуги низ

година вођеним статистикама, да је овај начин збрињавања деце, т. ј. стварањем тако званих дечјих колонија, од нарочитог значаја за дечју заштиту.' Отворена заштита је природнија за дете од затворене, пошто се дете гаји у породици. Отворена заштита је јевтинија од затворене, јер се са у пола мањим трошковима може детету обезбедити правилан телесни и душевни развитак. Заштита у дечјој колонији не значи само обезбедити живот ограниченом броју колонијских штићеника, него значи просвећивање широких народних маса, ширење знања о дечјој хигијени у оном делу грађанства, који је најмање упућен. И статистике доказују, да је у квартовима великих градова или на оним селима, где су годинама радиле добро вођене колоније, нагло опадала смртност не само колонијске деце, него и оне деце, која су живела код ■ својих родитеља. Јер честим саветовањем у саветовалишту и код куће, помоћу практичних упутстава сестре-посетиље, развио се цео кадер жена-хранитељица, које одлично негују одојчад. Њином примеру следују онда и њихове рођаке и сусетке. Последњих деценија, а нарочито последњих десет година, основане су у Београду разне установе, којима је циљ дечја заштита, која је једна од најразвијених грана културе код нас. Ове установе основане су делом од државе, делом од општине, делом самом приватном иницијативом. Тако имамо данас у Београду неколико дечјих диспанзера, дечјих болесничких одељења, школских поликлиника, обданишта као и Централни завод за здравствену заштиту матера и деце под вођством професора Д-р Матије Амброж.ића. Овај завод бави се са свим проблемима здравствене заштите матера и деце и његов програм обухвата целокупан рад на том пољу. Поред одељења затворене, полуотворене и отворене заштите основана је крајем 1929. год. прва колонија за одојчад и малу децу при овом заводу. Колонија је везана са диспанзером завода. Оснивање ове колоније од великог је значаја за нашу Дечју Заштиту. У Београду расте од године до године у вези са развићем Београда као велеграда број брачне и ванбрачне одојчади, која немају крова. Дечји домови могу да примају према броју слободних места, ону одојчад, која су на реду, али после неколико месеца јавља се проблем, куда сад са овом децом, јер она