Opštinske novine

Страна 1354

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

висину зграда прехма њиховој употреби са жељом да им осигура довољну количину ваздуха и сунца, да смањи пренасељеност и да олакша саобраћај, 6.) предвиђа локалне трговачке квартове који су у непосредној близини са квартовима за становање, 7.) тражи за квартове за становање мир, лепоту и погодан терен избацујући из њих трговине, јавне гараже, фабрике и индустриска предузећа, 8.) брине се да тн квартови добију што више ваз-

тога Вигпћаш-ов план треба сматрати као спасоносну чињеницу по СМса^о. Остварење овог плана није било инспирисано идеолозима већ људима који су били увек у додиру са економским потребама: трговцима РгапкНп-ом, 1Чог1оп-ом, \Уаскег-ом и другим чија имена звуче исто тако као и имена Со1ђег1-а, Наполеона III и Нашзтап-а. " Нагласићемо још да је потребан подстрек за његово остварење дала и међународна из-

264'-0'

01АС8АМ5 1ШЈ5ТВАШ0 С0МРАНАТГУЕ1У ТНЕ ЗТНЕЕТ АМО А1ХЕУ клбаск а,чо ноант имгг р«оу!51Сш ог т>с пуе уоцјме о^зткстб дате , ВД ГНО? РКМ5К№ РСНТА1М« то ТНЕ ■ Г \ . У01ЈЈМЕ »5ТК;СТ5 АИЕ 5НСЖМ ОМ 5Е:АДАТЕ СИА6РАМ5 ■ АСС0МД\МУЛЈЗ тне резрсстјуе уошме агтгаст. СХЛТГО !_ме №САТЕ5 пс еиизмо и« год т« КЕАРЕет 55 ГЕЕТ ТГ) 5ТРеЕ"Т 1!-ГПЕИ5ЕСТ'|Ш

•5» 0!5ТИСТ 4»'УШЈМЕ С!$ТР1СТ:

УОИЈМЕ 015ТВ1СТ

и : 2® ^ои.лс абтгаст

т УОШ« а5пч1ст

СћЈса§о, 2опш&, 5 разних висика зграда

духа и сунца, 9.) предвиђа за предграђа велика дворишта и захтева да се подижу куће које се не наслањају једне на друге и 10.) тежи да одржи подједнаке висине у грађењу, али с тим да свака зона има другу висину. Детаљно излагање плана о његовом систему паркова, улица и њихових профила, сити-а и т. д. одвело би нас у опсежну његову критику. Ми смо хтели овде да споменемо само најглавније његове замисли; као дела своје врсте он може увек да служи за пример свима градовима. После великог пожара 1871 године зна се да је С!пса§'о увећавао годишње своје становништво за 65.000 становника. Ако не изгубимо из вида иеке методичке покушаје у циљу његовог уређења, али само скромне покушаје, можемо сматрати да је то био град који се у опште развијао без икакве регулације у правом смислу те речи. Баш због

ложба у Сћ1са§о-у да се тај план сматра као произвсд потоње еволуције првих идеја о улепшавању града. Тај процес је излучио из себе на једном конкретном примеру и у великом обиму потпуну примену свих модерних урбанистичких идеја. План је производ човечијих мисли и напора којима се могу додати ове речи РаШск-а СесМе-а: „Оиг 1ош1 р1апз аге по1 теге1у гпарз ћи! ако зитћо1б, а по!аИоп оГ Гћои^ћГ \ућкћ тау сопсге1е1у аМ из 1о\уагс18 ђе(:(:егт§' Ше 1о\упз оГ 1ће ргезепГ, апс! 1ћиз ргераг1ПЈЈ Гог 1ће пођ1ег сШез оГ а по! песеззагИу (ћзГапГ ГиГиге. 1 )

х ) Наши градоки иданови нису само карте, они претстављају и симболе. Они изражавају мисао са којима се стварно може побољшати савремени град и спремити један идеалан град (сити) за будућност која није тако удаљена.

(Наставиће се)