Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 1373

СЛУЖБЕНИ ДЕО:

рад Општинског одОора : ЗАПИСНИК XXV, Редовне седнице одбора општине Београдске, одржане 24. октобра 1930. год. у 6 часова по подне.

Претседавао претседник г. Милан Нешић. Деловођа, г. Божидар Павловић. Потпретседник г. Никола Крстић и кметправник г. Исидор Протић. Од одборника били су г.г.: инж. Јов. Мисирлић, Мих. Л. Ђурић, Д-р Драг. Ђ. Новаковић, инж. К. Букавац, Д-р Лазар Генчић, Петар М. Гребенац, Дим. Станчуловић, Негослав Илић, Свет. Гођевац, Драгољуб К. Милошевић, Влад. К. Петровић, Триф. Јовановић, Д-р Љуб. Стојановић, М. Ј. Стојановић, Р. Живковић, Д-р Страш. Љ. Милетић, Јов. Дравић, Милован Ј. Матић, Т. Здравковић, арх. Ђура Бајаловић, Хасан М. Ребац, Д-р Мића Анић, Д-р Александар Леко, Шемајо де Мајо, Тјеш. Старчевић, Д-р Б. Пијаде, Д-р М. Недељковић, инж. Павле Миљанић, Мил. Ђ. Радосављевић, Д-р Д. Аранђеловић, Драг. Матејић, Ђ. Попара, Бранко Поповић, А. Фирт, Јосиф Фрид. 1. Примљен је записник XXIV редовне сед-

нице.

2.

Деловођа одбора саопштава да су се извинили одборници г.г.: Благоје Антонијевић, Крста Гиновић, Милош П. Радојловић, Јоца Поповић, Радисав Јовановић и Богдан Крекић. Затим саопштава, да је Општина града Београда добила један телеграм од претседника Свесловенског лекарског конгреса у коме изражава Општини захвалност за братски дочек, који је Општина приредила учесницима овога конгреса. Телеграм су потписали: претседник Пољског удружења лекара Савицки и претседник Удружења чешких лекара Весели. После тога одборник г. Хасан Ребац добија реч да се поздрави са Судом и Одбором, пошто одлази на нову дужност у Скопље. У своме говору г. Ребац каже: „Дужност ме нова зове у Скопље. Морам нанустити Београд и сарадњу са Судом и Одбором општинским. Тешко ми пада овај Растанак, нарочито са Београдом, градом о коме сам још као дечко сањао у коме сам провео скоро 20 година, делећи са његовим синовима и зло и добро у најсудбоноснијим да-. нима наше нације. Београд је господо увек

био стожер нашег националног отпора, нашег националног стварања, град у коме је увек на првом месту био патриотизам и братска широкогрудост. Увек је био жижа братства, широког, не само Југословенског него и Словенског, који се никада није огрешио о националне идеје него је увек на њима најпреданије радио. У своме раду нисам се бавио комуналном политиком и према томе нисам сањао а камо ли прижељкивао да постанем одборник општински. Али кад сам Указом Њ. В. Краља постављен за одборника наше велике престонице то ми је силно ласкало и био сам горд на тако високом поверењу. Трудио сам се да оправдам го поверење, настојао сам да у свакој прилици дам све што су моје скромне силе могле да дају. Знам да нисам ништа учинио што би било вредно помена, али знам да сам увек имао и имаћу пуно срце Београда и да ћу му увек бити веран у љубави. Био би ми врло тежак растанак да ме дужност не зове на наш класични југ, у престоницу нашег старог царства, где сам примио тежак задатак и положај на коме мислим да ћу моћи послужити Краљу Витезу, отаџбини и идеалима које сам учврстио у овој престоници. Верујући да ћу то моћи брзо да покажем и на новом положају, ја узимам од вас збогом и до виђења кличући: Живео иаш лепи, поносни и тако ми драги Београд! (Сви одборници дочекују завршетак говора г. Ребца бурним аплаузом). Претседник г. Нешић одговорио је г. Ребцу овим говором: Господине одборниче, у име Суда и ()дбора, ја мислим да могу изразити пуну захвалност и признање за сав ваш одан, лојалан и користан рад у нашој средини. И ако велите да нисте ни сањали, ни прижељкивали ово место тако пуно части, како сами рекосте, ипак сте ви, вршећи своју одборничку дужност по моме пуном уверењу дали збиља пуну меру своје сарадње и пуно кориспих услуга учинили и Суду и Одбору својим радом. Ја с тога не могу да пропустим, а да вам искрено не захвалим и пожелим успеха и много среће на новој дужности, за коју се унапред радујем што вас тако много одушевљава, те ми и то само даје уверење, да ћете на новој дужности можда и више и боље постићи резултате какви се од вас очекују и