Opštinske novine

ОМШТИНСКЕ НОВИНЕ

Страна 1393

су у целом свету, у свима историјским епохама, престонице потпомагане од стране државе у свом развитку и улепшавању. Подизање престонице је ствар целе нације, јер престоница има да репрезентује цео народ пред иностранством, његову културу и његову моћ. Отуда се у престоницама изводе многе грађевине, постројења и уређаји који служе искључиво сврхама репрезентације целе нације и целе државе, а који међутим својим финансијским теретом далеко премашају пореску снагу грађана престонице. Нерасудно је остављати грађане престонице, да самн сносе терете ове националне репрезенг. тације без икакве помоћи од стране државе, јер би под тим теретима економско благостање грађана престонице морало опадати и црпсти се. То нарочито важи за Београд, који је нагло постао престоница једне велике државе, сутра дан по завршетку великог рата, из кога је изашао страховито порушен, опустошен и опљачкан. Београђани се поносе жртвама које су поднели за наше национално уједињење, као и чашћу што је њихов град постао престоницом; и далеко су од помисли, да своје у рату поднете жртве сада материјално наплаћују. Али сматрају да могу указати на несразмеру између своје економске моћи, толико упропашћене ратом, и свих оних репрезентативних задатака који им се намећу као престоничкој општини, и апелују још једном на правичност и увиђавност целе нације, да у извршењу својих престоничких задатака буду потпомогнути од државе. Овом приликом намеће нам се дужност да јбш једном покренемо питање дуговања државе према Београдској општини. Невероватна је скоро чињеница, да су се дуговања државе према нашој општини нагомилала на 256,045.460,— динара, само на име закупнине за општинска имања која држава употреб-

љује за своје потребе, не рачунајући ту дуговања за воду и осветлење, која такође иду у милионе. У данашњим приликама Општине Београдске, када нагло подизање и уређење Београда намеће једва подносиве терете финансијама нашег града, ми морамо сви гласно и једнодушно замолити надлежне државне власти, да ово питање што пре ликвидирају. Кад би ово питање било брзо и справедљиво решено, читав сплет летећих општинских дугова добио би своје најприродније решење, а отпала би за сада и потреба приреза, и многих других допунских намета. При том се ради искључиво о приватно-правним односима, где нема ни сенке сумње о каквој субвенцији Београду од стране државе. И место да држава помаже престоницу, како налазимо да би било право и умесно, пспада сасвим обрнута ситуација, која још већма погоршава услове живота Београђана. * Заустављајући се на овим својим најважнијим опаскама и погледима на поднети вам предлог буџета општине града Београда за 1931. годину, Стручном Финансијском одбору је част још једном изјавити своје мишљење, да вам се овај предлог буџета, у садањој редакцији, у укупном износу предложених расхода у дин. 395,408.401,— може предложити на одобрење. Дефинитивна редакција и одобрење поднетог предлога остаје, разуме се, у надлежности општинског одбора. Члаиови Стручног Фииаисијског одчбора. Д-р Драг. Ђ. Новаковић, с. р. Драг. Матејић, с. р. Мих. Л. Ђурић, с. р. Д-р Милорад Недељковић, с. р. Јов. Дравић, с. р. Деловођа Бож. Л, Павловић, с. р.