Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 331

са подлогом преко целе ширине. Довољно је обрадити ужи део коловоза и мало тротоара колико да се омогући несметани саобраћај, и што је главно, одржавање чистоће тих крајева. Посматран на хартији Генерални план са уцртаном уличном мрежом и применом овога критеријума, треба одмах да нам до пуне очигледности открије ово диференцирање које данас узалуд тражимо јер је свемоћ преживелих схватања наметнула један накарадни ред ствари и једнсобразно решење свих улица без обзира на сасвим разнолике крајеве вароши. Основна грешка у изради ових генералних планова састоји се у томе, што се варош не дели на крајеве и зоне према логичном, рекли бисмо природном груписању, које се врши само од себе у оквиру градског организма. Наш преживели грађевински закон предвиђа такође једнообразне прописе за све крајеве вароши уз потпуно игнорисање свих социјалних, економских и других момената о којима би се иначе морало водити рачуна. Нови грађевински закон, који се очекује, поставља ствари на своје право место а као културна тековина овог значајног периода заслужује да се о њему нарочито говори. Ми ћемо то учинити када буде ускоро обнародован. Важно је да досадањи генерални планови нису водили рачуна о стварним потребама модерног града, а најмање о питању станова. Не претерујемо ни мало ако тврдимо да се рђавим Генералним планом може унапред да искључи свака могућност за правилно решење питања станова као што је и обратно случај: добар план садржи и добре диспозиције за решење пнтања станова. Тако се данас све више на плану уцртавају не само улице него и парцеле, а тако исто на њему назначује и оквир у коме се може кретати озидана површина, тако да се унапред и самим тим услови одређен тип кућа и сганова. Питање станова је у основп својој једно културно питање. Када је 1921. године енглески министар Народног здравља говорио у Лондону делегатима страних држава, где сам и сам био присутан, о великом социјалном значају новоподигнуте колоније станова (Велхол) он је своја излагања свео на тврђење, да у тој лепој колонији нема ни бољшевизма, ни проституције ни злочинаца. „Раденици су овде добили све, а на њима је да тековине сада очувају или поруше", говорио је овај енглески државник језиком који потсећа много на одушевљења великог Фуријеа тамо где слави своје фаланстере. Нема бољег и ефикаснијег сретства за духовно и телесно снажење човека од добра и

удобна стана. Целим својим бићем породица и њен опстанак, а кроз ову и опстанак друштва, везује се за добар и здрав стан, а то значи тежити коренитој измени данас несношљивих односа станова. Ни један једини принцип васпитања не може се применити на деци која станују у влажним, рабатним и неспретно обрађеним становима касарнског типа. Мислимо да су све то толико јасне, разумљиве и основне ствари да би било беспредметно говорити даље о зависности културе и њеног ширег продирања у масе од станова, којима друштво наше епохе има дужност да да човечнији облик. Из овог краћег излагања у форми начелних напомена види се да су разнолике мере чија се примена тражи за правилно решење питања станова. Рекли смо да те мере могу бити посредне и непосредне, — обе важне за крајни успех ствари. Пре него што бисмо обележили оквир једних и других мера треба да изнесемо још и тесну везу између питања станова и начина за његово решење, употребом финансијских сретстава. Питање станова је пре и изнад свега финансиско питање у ширем смислу те речи. Без потребних новчаних сретстава питање станова не може никада бити решено. Реч може бити само о обиму и начину добијања као и о употреби тих сретстава, при чему увек циљамо на примену оних система градње којима наука и пракса садашњице дају сва преимућства. У разним државама Европе питање финансирања градње станова решено је на разне начине. Све што је заједничко свима то је увиђање потребе да се имају подизати мали станови, здрави, удобни и јевтини и да ови буду тако обрађени да имају што више светлости, ваздуха, дворишта и зеленила. Стварање колонија облика СогсЈесШ преовлађује у већини случаЈева, при чему је услов да терен буде што јевтинији, а до њега се долази само даље од центра. Једини је Беч учинио изузетак изградњом великих кућа за становање у маси. Али и ту треба уочити два момента који су од пресудне важности. Пре свега Бечка општина подиже своје станове између високих кирајџиских касарни које су одавно условиле скупу ренту земљишта. Мале, индивидуалне куће могу се подизати само на јевтином терену, никако тамо где квадратни метар земљишта износи више стотина динара. Осим тога куће Бечке општине пружају један сасвим нов тип становања где нема дворишта у смислу оних на парцелама кирајџиских касарна. То је један веома важан моменат, који није уочен од оних који овај тип кућа хвале као касарнски. На послетку Бечка општина је