Opštinske novine

6ПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 509

ретки тренутак благог одмора и миле бесциљности, као оаза миомирисних боја и таласа мелодичних. Али прекид не траје дуго и нико га неће. Хрвачи настављају борбу. * * * Замољен од мог иријатеља г. Слободана Видаковића, уредника одличног часописа „Београдских општинских новина" за један приказ у листу који он уређује са тако пуно

љубави за све ново, хумано и социално, са тако пуно разумевања за оно што наше време очекује — ја морам још, на крају, да нагласим акцентима најснажнијим, узбудљиво човечанско гибање у немачким Духовима. Од увек је Немачка имала изврсне социалне законе, чак и у доба малих политичких слобода. Политичке слободе нису отварале пут социалнима, нису ишле ни напоредо. Немци имају смисла за социални живот, који није код њих фраза, као што је често политика. Социално законодавство дошло је као засебна неминовност немачког човека. Они су пре деценија и деценија имали најсавременије социалне законе у свету. После једног страховитог пораза они су прионули опет социалноме. Беда, несташица средстава, ограничење могућности натераше их да се окрену једноме оскетскоме стилу у архитектури (стилу који и иначе одговара нашем добу, његовој чежњи просте и прегледне конструкције, његовој љубави за строгом јасношћу, вишом разумљивошћу и изразитом умношћу). Тај стил је јевтин а има у себи развојну клицу грандиозности. Није ничим ограничен, — он ствара здања која одговарају намени, и здања та —• болнице, школе, градске насеобине — нису ни једним захтевом симетрије и уздржљиво. Бојажљивог укуса везана за једну одређену размеру. Грађевине су онакве и онолике колике треба да

буду по потреби свога социалнога циља а не по стези стилске шаблоне. Нови свет може да се извргне у киклопски, ако му само то затреба. Ништа га није кадро задржати ако хоће да се вине у димензије. Он је рационалан до краја, смишљен и разуман, и не даје му ритмове наметнута привидност фасада и балансирања делова — него има да се подреди ономе што је у датом случају на дневном реду да буде остварено за човека, за ње-

гове техничке потребе у извесноме градском дому, приватном или општем. Ја сам нарочито желео и хтео да одсек архитектуре буде прикључен немачкој изложби, ма да јој он по првобитноме плану није имао припасти. Жеља ми је била да се види код нас како је побеђена Немачка по-

Мах Глећегтапп: Гостионица код Јаћобса

стала још социалнија и још хуманија, толико да је пример целоме свету. А примери се не смеју пропустити кад су тако вандредни. Они су зато и дати: да поуче и да подстрекну. И са овога становишта,