Opštinske novine

Стр. 526

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

се Уредба упути комисији да је она целу проучи. Суд не може пристати на тај предлог јер и по закону и по правилима и по градидијама у овој општини, прво се гласа за предлог Суда а на случај да се он не прими, онда остаЈе предлог господе одборника. Одборник г. Д-р Милорад Иедељковић моли потпретседника г. Николу Крстића да му он као судија предизно одговори, да ли јс г. Министар унуграшњих послова ставио I римедбе на извесне чланове и вратио их одбору на накнадну редакцију а све остале санкционисао. Може се и са стране г. Минисгра финансија Уредба вратити са примедбама па би због тога било добро проучити је. Потпретседник г. Никола Крстић одговара на питање одборника г. Недељковића и чита текст примедаба г. Министра унутрашњих послова, у коме се каже: „Остали део Уредбе као и друге одборске одлуке донесеке на одборској седници од 16. јануара тек. год. примио сам к знању у смислу чл. 85 зах<она о општинама". Из овога излази јасно да г. Министар унучрашњих послова није ставио никакве примедбе на остале чланове Уредбе, већ их је примио к знању. Што се тиче другог питања, да ли неће и г. Министар финансија ставити какве примедбе, јасно је да он примедбе може ставити, па ма колико се пута Уредба враћала у одбор и у њему претресана. Потпретседник г. Д-р М. Сгојадиновић истиче да је у овом случају од пресудног значаја моменат што је г. Министар унутрашњих послова, примајући к знању остале чланове Уредбе, руководио се непобитним фактом, да је одбор Уредбу као такву иримио. Одбор не може заступати гледиште да Уредба није примљена у одбору, већ може бити оно што каже г. Гребенац, да одборници нису довољно ушли у проучавање појединих одредаба те Уредбе. Комисија је дала нову редакцију задржаним члановима, и ако одбор њу усвоји, доставиће се надзорној власти на одоберње, па ако се и она са том редакцијом сложи, упутиће се г. Министру финансија на одобрење. Одборник г. Благоје Антонијевић пита Суд да ли ће се, кад ово питање буде свршено, ова Уредба и Правилник саобразити тако, да се задовоље потребе трговине. Уред5а није довољно јасна и даје могућности за махинације и неправилно примењивање. Ако Суд да такву изјаву онда се ова редакција уоже примити. Потпретседник г. Д-р М. Стојадиновић одговара да је већ дао изјаву, да ће Суд омогућити најширу сарадњу одбора код израде правилника за примену Уредбе. Одборник г. Драгиша Матејић наглашава да цела ова ствар иде путем којим није требала да иде. За љубав буџета ушло се у

ствар врло брзо и ово су последице недог.ољно простудиране ствари. Из једне грешке пада се у другу. Говорено је у одбору да се жели да се заштите индустрија и занатство, а они су упропашћени оним, што је у одбору изгласано. Одборници ће одговарати не само пред својом савешћу, него и пред београђанима. По овој Уредби један обућар, кад направи пар ципела, мора да плати трошарину. Тражи од Суда да изјази: да се трошарина може наплаћивати само при улазу робе у варош, а никако у самој вароши. (После ових речи зачуо се на галерији међу публиком аплауз. Претседавајући г. Стојадиновић опомиње публику да не даје никакве знаке одобравања или неодобравања, јер ће у противном бити принуђен да галерије испразни). Одборник г. Јован Мисирлић одговарајући на питање г. Генчића, истиче да су говорници, који су тражили да се цела Уредба врати . комисији, били са листе петнаест одборника који су указали Суду на пут, којим је требао да иде, и да је њихово мишљење усвојено, одавно би Уредба била готова. Предлог г. Гребенца је, да се ствар врати комисији. Изгубљено је већ три месеца, а може се изгубити још три. Због тога предлаже да се нови прирез скине за 1931. годину, а да остане стара трошарина и стара тарифа. Одборник г. Свет. Гођевац предлаже да се укине трошарина на све иредмете на које држава не наплаћује трошарину, јер ако општина наплаћује засебно своју трошарину онда мора имати засебне зграде, свога управника, контролоре и финансе. Половину прихода отишло би на чиновништво и режију. Не може се прописивати Уредбом радно време занатлијама и фабрикантима, да рад почиње у 8, а свршава се у 12 часова. За прековремени рад у тим предузећима чиновници ће тражити дневнице. Једино олакшање за трговине, занате и индустрију учинило би се, ако се укине трошарина на све предмете на које држава не наплаћује своју трошарину. Одборник г. Д-р Драгољуб Новаковић наглашава да је жалосна ствар ово што се са Уредбом дешава. Када је она изнета пред одбор тражено је да је он прими, и гарантовало се да је она добра, и да ће је и једно и друго Министарство примити. Одбор је каваљерски поступио и примио је ту Уредбу, и не може сада онемогућавати рад општинском Суду, не примајући или одлажући доношење Уредбе. Тачно је да Уредба садржи много грешака, али оне се не могу поправити на начин, како се данас предлаже. По свој прилици и г. Министар финансија ће ставити своју примедбу. Због тога предлаже да се прими стилизација задржаних чланова Уредбе, па кад Уредба оде у Министарство фи-