Opštinske novine, May 15, 1931, page 53

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 689

оским пећима, али зашто су они те пећи употребљавали, није се могло утврдити. Мада су познавали метале, служили су се и каменим оружјем. Г. Васић је нашао већи број секира трапезоидног и калупастог облика од разних врста стена, какве се не налазе нигде у околини Винче. Нашао је и неколико фрагмената примерака већих димензија, од кремена, какав је био употребљаван за ту врсту оружја у Средњој и Северној Европи. И по томе се може претпоставити, да је Винча већ тада имала разгранате трговинске везе. Од јеленскога рога ондашњи житељи Винче израђивали су харпуне и удице, често великих димензија. Њима су сигурно ловили већу рибу. Од животињских костију правили су игле за шивење с ушицама, игле за прибадање и шила. У изради земљаног посуђа они су били добри мајстори. Облици нађених судова често су врло елегантни, профилација им је прецизна, а спољна површина углачана и има масно светао сјај. Облици тога посуђа често потсећају на облике посуђа од камена или метала. Поред здела разних димензија, амфора, поклопаца и ваза, нађен је и један судић за мирисе у облику бочице, што доказује, да су већ у тим давним временима и мириси употребљавани. Неки од тих судова били су украшени црвеним шарама. Међу осталим наласцима пада у очи нарочито велики број статуета, махом од печене земље, ређе од мермера и кости. Ондашњи становници Винче имали су много смисла за пластику и велику љубав према пластичном украшавању. Неколико нађених фигура и рељефа претстављају богињу мајку са дететом, што значи да је то божанство било нарочито поштовано. Изгледа да је и во, као симбол Бога неба, био тада у Винчи предмет нарочитог култа. Занимљиво је веома, да су тадашњи становници Винче већину својих накита градили од фосилних шкољака и пужића специјалне врсте. То сведочи, да је код њих рударска вештина била на прилично високом ступњу, кад су они умели да пронађу геоло 7 шке слојеве, који те фосиле садрже и да их експлоатишу. Али о њиховим рударским способностима остало је и других трагова. И у преисториским рудницима на Шупљој стени под Ава-

лом и у Винчи нађени су несумњиви докази, да су становници Винче експлоатисали авалске преисториске руднике. У преисториским временима, па и касније, под Римљанима живина руда, цинобарит, веома је цењена. Боја цинобер употребљавана је у косметици. Истом бојом бојена су лица божанских статуа и лица покојника. Рудно благо из околине Винче, по мишљењу г. Милоја Васића довољно је не само да нам објасни узроке постанка преисториског насеља у Винчи, него још и његово дуго трајање и континуитет људског живота све до Римљана. Прерада цинобарита захтева социјалну процедуру и нарочито знање. Зато он сматра, да су руде цинобарита у Шупљој стени открили страни рудари, који су тражећи природна блага допирали до београдских крајева. Они су морали бити из области у којима су рударство и металургија стајали на високом ступњу. А таква област каже даље г. Васић, постојала је у преисториско доба само на југоистоку од Винче, у оним истим пределима у Егеји и Малој Азији , на које упућују и многи други наласци у Винчи, а нарочито наласци у вези са култом и религијом. Митски Телхини, Курети и Далтили претставници су рударства и металургије, а у исто време свештеници и пропагатори култа Бога Зевса на Криту, Кибеле и Дионизоса у Малој Азији и у Егеји. У томе лежи основно објашњење свих карактеристичних појава у култури преисториских становника Винче, чији су остатци нађени у културноме слоју тога земљишта, закључује г. Васић. И заиста г. Васић је утврдио пажљивим испитивањем налазишта у Винчи, да су преисториске насеобине у околини Београда посредством дунавске долине, вековног саобраћајног правца, морале бити врло рано у вези са старим насеобинама око Егејског мора, где је културни живот отпочео на тридесетину векова пре Христа и где се убрзо затим развила велика егејска цивилизација, позната по многобројним открићима последњих деценија. у Микени, Троји, на Криту, и многим другим местима крај обала Егејског мора 1 ).

*) М. Васић, Ископавање у Винчи 1929 године, Мисао 1929 године, с. 301. (Наставиће се).