Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 993

Проблем снабдевања Београда млећом улази у своју завршну фазу

Осниван.е ценгралне млекаре лостало је данас једно од најактуелнијих комуналних иитања Веограда. Ово тим више ако се узме у обзир нагло проширење наше престонице и повећани број стаиовништва. Разумљнво је да ое о снабдевању грађана млеком мора повести стротог рачуна, јер данашњи квалитет млека, које нам наше сеоске млекаџије продају, у већшш случајева не одговара ни основннм хигијенским условима. Ми смо ово утврдили и једном соцнјалном анкетом, чијн су поражавајући резултати објављени преко- иашег часониса у рефератима уредника г. Олободана Видаковића, који је но налогу претоедништва Оуда Отгштине града Београда, ове социјалне анкете и изврш ио. Поеле објављивања ових анкетиих открнћа и врло обимних дискусија о овоме питању у општинском Одбору, на предлог Оуда, изабраиа је Једна снецијална комисија, која је ово интање детаљно проучила. На реферат ове комисије Суд Општнне , града Београда позвао је данског експерта за млекарство г. ТЈона Хана, да нам но угледу ,на данске млекаре створи једну скицу за оснивање једног таквог завода у Београду. I". Џон Хан провео ,је у нашој средини више недеља, студирајући овај ироблем до детаља. Г. Хан поднео је Суду 0. Г. Б. опширан елаборат и иројекат о иодизаље ТЈентралпе млекаре у Београду, Овај елаборат, који је врло обиман и који расправља и предвиђа сј ' с евентуалности које би дошле у обзир са оснивањем централне млекаре, умножен је и од стране Оуда 0. Г. Б. раздељен свима одборннцима на седницн општинског Одбора од 21. јула т. год. Г. Хан је прво проучио месне прилике у селима, које Београд снабдевају млеком. У току 10 дана он је пропутовао сва она места, која могу доћн у пнтање за набавку млека. После обнласка околине он је нроучно прнлике доношења и иродаје млека у самој вароши. Г.^Хан је нашао да се млеко на месту пронзводље продаје у већини места 1—1.25 динара, али има и места где се цена пење на 2 и 2.50, на и на 4 динара (у непосредној близини Београда). Даље у своме реферату г. Хан даје интересатне податке о броју крава и количини млека, која се добија у околини Београда. Према његовим наводима, у 90 села ближе и даље околине Престонице налази се 35.000 крава, које дају укупно дневно око 175.000 литара млека. За снабдевање Београда могло би се ставити на расположење око 100.000 литара млека док остало иде на домаћу употребу. Сада се у Београд днешда довози око 4О.00О литара млека. На основу својих испитивања г. Хан предлаже подизање ценгралне млекаре у Београду са почетним капацитетом од 50.000 литара млека дневно, с тим да се нредвиди прошпрење на двоструку количину. За скупљање млека тготребно је основати сабирне станице у следећим местима: Жаркову. Железнику. Реснику, Обреновцу, Великом Сопоту, Младеновпу, Гроцк0'ј, Смедереву, Панчеву, Земуну, Батајници. Новој Пазови, Старој Пазови, Инђији. Бешки, Путинцима. Краљевцима, Руми н Митровици. Из свих овпх станица млеко би се доносило у централну млекару у Београд, одакле би се лродавало конзументима у затвореним боцама, а велико потрошачима у пломбнраним кантама. Г. Хан сматра, да ће продајна цена млека у том случају бити 3.25 динара. У своме реферату г. Хан је дао и детаљна стручна објашњења. Ми у овоме броју доносимо један мали извод из стручног дела студије г. Џ. Хана који гласи: а) Капацитет центџалне млекаре — Предлажем подизање централне млекаре за варош Београд са почетним капацитетом од 50.000 литара млека дневно, при чему се мора нредвидети лака могућност да се тај капацитет прошири на двоструку количину млека.

Пошго варош вероватно пеће предузети ништа да полнцијским забранама снречи рад досадашњих лифераната млека, мора се рачунати са тим да. ће потрошња млека за пиће с почетка моћц бити покривена од нове централе само делимично. По мојој нриближној оцени може се рачунати са дневном потрошњом, с почетка, од 25.000 литара млека. Што ипак инсистирам на поменути капацитет од 50.000 литара на дан разлог је у следећем: Када се лиферују само првокласни млечни иродукти. као што ће овде бити случај, потрошња ће према искуству неизоставно расти иа ће тиме нре свега млеко све више и више бити трошешх Такође С1ари лиферанти биће нринуђени, да своје муштерије не би изгубили, узимати млечне прои-зводе само од централе. Отуда се има очекивати да ће капацитет од 50.000 литара дневно бити постепено достнгнут разумним вођењем посла уз потребно вођење рачуна о бројном стању становништва града. Што се тиче реитабилитета посла у прво време, го овај с обзиром на горе иоменуту количину млека од 25.000 литара не игра никакву тако велику улогу да би се исплатило градити мању централу, б) Избор методе загревања Под иретпоставком да ће мој предлог о подизању једве цептралне млекаре са капацитетом. од 50.000 литара дневно бити усвојен, ноставља се одмах једно врло важно питање: коју методу загревања у нашем случају треба да изаберемо. 1.) Загревање на високој тс.иператури (тј. загрсвање одједном на 8(Р С и преко тога). 80-гих година прошлог столећа завсдено је у Данској загревање млека на високој температури, и гако је пронађено да се тиме трајашност млека и бутера знатио повећава кад се сировина подвргне одговарајућем загревању. Данац проф. ТПторх нрона^пао је да нроуз1Х)КОвач пероксндазе у млеку бива уништен загревањем до 80° С и преко тога, што се лако може доказати од њега предложеном Парафенилендиамино - водониконероксндовом реакцијом. Благодарећи лакоћи ове методе оиа је законски Јтзеде.на у многим земљама. Постоји читав низ апарата за. загревање на високој температурн и то отворених Пастерових тинова, којп су релативно јефтини али код којих прегрејавање иде врло иеправилио и зато врло непоуздано. И.з тога ра-злога ови апара-ти за прегрејавање пијаћег млека нису за препоруку. Касније пронађени ггрегрејачи у виду плоча, цеви и двоструких цеви на протпв су у стању да млеко правилно прегреју до 80° С, па, и преко тога, али су ^знатно скупљи од наиред поменутих отворених анарата. Завођење прегрејавања у прошлом веку значнло је тада велики напредак на пољу млечне хигијене, али су модерна истраживања даиашњице иоказала да, ,је и оно скопчано са многим недостацима. Код метода са прегрејавањем постиже с«, до душе, да највећи део садржаја бактерија бива уништен, чиме се трајашност млека до извесног стеиена повећава и тиме доби.ја извесна сигурност противу инфекција натогеннм микробама. које се случајно у млеку нађу, алм се ипак доказало да Коли бацили и туберкулозни бацили чак ни при најјачим прегрејавањима у отвореним Пастеровим апаратима не могу бити са сигурношћу уништени, те да се тта више и у затвореним апаратима мора при.менити тежпература и преко 90 0 С. Опоре извесних трулих бактерија преживљују прегрејавање у таквим Пастеровим апаратима и остају и после прегрејавања ннтактне. На протпв бактерије млечне киселине овим се прегрејавањем убијају и млеко губи на тај начин своју сопствену заштиту противу трулих бактерија. Отуда долази да млеко третирано по методи високог загреја-