Opštinske novine

Стр. 1018

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Напред, у Победу или С'мрт". Победа је била наша. Смрт иепријатељу: Пробијеии су положаји непријатеља у области Доброга Поља чему је претходио етрашан артиљериски напад, почет 1. (14.) септембра 1918. год, у 6 ч. Пошло се 2. (15.) септембра 1918. год. напред . . . Кренуло се у Слободу. Пораз непријатеља на: Ветренику, Добром Пољу, Козјаку, Конопишту, Вардару, Гарвану, Промету... био је страшан... Вугари су после петнаестодненне уиорне и сгаајне борбе оборени и обезоружани. Клечали су на Овчем Пољу и молили за мир. Краљ Александар /., као Регент и Врхобни Ка.чс.пдапт Српске Војске, дао је мир тим грешницима. Дао им је, јер 0п, као и Његова Војска не уме и неће ла <:е свети. Нсмци су и даље чинили све напоре, да се одуг|>у 1г да Ј )еорганизују разбегле деловс Лустро-Угарскч

Њ. Кр. Б. Престолонаследнић Александар и<Вој6ода Жиђ. Мишић у осматрачници на фло&и.

Војске доводећи и ноиа појачања, ла зауставе сјајно надирање Сриске Војске. Српска Војска кад је 1918. год, при своме надирању избила већ на Вардар, била је у доста незгодној ситуацији... Енглеско'-Грчка Армија на фронту код Дојраи ског Језера била је заустављена, па и сломљена од стране ненријатеља. Командант Источне Војскс Генерал Франше д' Епере наредио је био лбо-г тога: Енглеском Генералу Милну, да ирекине даље нападе и да пређе у одбрану. Српска Војска требала је по његовом захтеву да заустави даље настуиање, те да не би „ својим хзаардним операцијама компромитовала досдашње успете". Ои^ација је била веома деликатна. Краљ Александар I као Регент и Врховни Командант Српске Војске њу решава само са: „Напред!" И, то је било најбоље решење. То је био спас.

Благодарећи елану н пожртвовању Српске Војске, носле непун месец дана доспело се у срце круне Св. Стевана: Пређен је плави Дунав и Сава и ушло се у кићани Срем, лепу Војводину, питому Хрватскх и Славонију и дивну Словеначку. Пређена јо валовита Дрина н ушло со у ноаозну Херцег-Босну, ноетичн.у Црну Гору и романтнчау Дилмап.ију. Краљ Александар I. као војник у рату показао је особине великог н храброг војника: 1. Дисциплинован, коју је особину испољио и стекао још као кадет у „Пажевском Корпусу". Познат је Његов сусрет са заповедником флоте код Цушиме адмиралом Штарком у Петрограду 1905 год. кад га је у ставу „мирно" дочекао. Адмирал се поклонио и отишао. Њега кад су упитали зашто није ословио адмирала, одговорио је: „Ја сам кадет, а он је адмирал". Дисциплинован је увек и волео је дисциплиноване људе. Он сматра, а тако и јесте, да је дисциплина највећа врлина сваког војника, па и сваког човека. 2. Храбар, коју је особину испољавао увек. а) Лична храброст, коју је Он увек испољавао била је већ позната целој војсци. Она је у безброј примера челичила за време рата вољу наших официра као и војника. Сваки је од официра и војника бораца знао да исприча по неки случај. кад Он ни на молбу Своје пратње није хтео да се склони, кад се налазио на месту највише изложеном непријатељској ватри. Као интересантан нример наводимо само случај: кад су на Флоки 31. августа (13 септембра) 1918. год. Краљ Алексавдар 1., Генерал Франшо д' Пере, Војвода Стена Стенановић, Војвода Живојин Мишић, Генерал Петар Бојонић, Пуковник Петар Пешић поред осталих команданата, завршили конференцију о сутрашњој офашзиви, па се враћао ка Својој барацн на -Телаку. До ње су водила 2 пута: један заклоњен иза брега и један отворен и под сталном ватром, и Он је, кад еу Га упозоравали, којим је сигурније ићи, узвикпуо: „Идите сви ви тамо, ја ћу овим". б) Командантска храброст код Њега је природан дар. То се очигледно манифестује из Његових енергичних наређења и узимања одговорности у најтежим моментима, као при уласку у рат 1914. год. и при гоњењу после пробоја Солунског Фронта 1918. год, 3. Чврст карактер показује у свима па и у најсудбоноснијим моментима рата. Нико није био у стању да утиче на Њега. И, благодарећи чврстинн његовог карактера могла је Његова мудрост н да дође, кад треба и где треба, до потпуног изражаја. 4. Потпуно дорастао за улоге, као Регент и Врховни Командант, које је вршио. Победоносни ратови којима се свет дивио и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевинс Југославије, за ово су најбољи доказ.