Opštinske novine

Стр. 1024 —

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

без разлике српске или савезничке официре свих чинова. Често је било јако весело, јер је Балугџић, министар Двора од 1917, стварао расположење, а принц није мрзео да се прошали са својим гостима. За столом је такође био по неки пут у Солуну песник Иво Ћипико. Човек од великог дара, Ћипико је био страховита циција и, уз то, огромна изелица који је волео добре ствари. Стога је пуштао срцу на вољу кад је био позван код принца. Кад би се нагнуо над свој пун тањир, он није више видео ништа друго и није чуо више ништа. Али принц једе брзо и његова послуга је навикнута да доста брзо диже тањире. Требало је тада видети очајни поглед који је Ћипико бацао кад су дизали тањир који још није био празан. Регент се сажалио на њега и наредио да сваки пут кад је Ћипико ту, треба чекати док он не испразни свој тањир. Исто тако је наредио да се остави, после вечере, једна бутеља Шартреза са чашом у једном дискретном ћошку собе да Ћипико може да пије колико хоће. После јела, било у Солуну, било на фронту у Бачу или на Јелаку, игра се „бриџ". Принц је хтео да ме научи, али ја никад нисам ништа разумео. Каткад је било смешно гледати играче „бриџа". Принц Александар остајао је увек хладан, али није било исто с другим играчима, капетанима Старчевићем и Петронијевићем на пример. Ту су падали ужасни прекори партнеру, који је учинио неку грешку. Улога принца Александра према савезницима Србије није била увек лака, напротив. У више махова, говорио сам о антипатији, чак о отвореном непријатељству на које је

наилазио солунски фронт код извесних савезника. Принц-Регент је био приморан да се неуморно бори да би се добило бар што је најнужније да се може одржати фронт и, да се може напредовати. „Јадни мој пријатељу", казао ми је принц, „Ја радим само то и радићу то целог свога живота. Сви мо.ји непријатељи заједно нису ми учинили ни половину непријатности колико су ми их створили моји пријатељи". Али Регент је имао мушко срце. Он је усво.јио девизу франуцског „поалиа": „Савладаћемо их", и он их је савладао. Ето какав је био као војник шеф српске војске Принц-Регент Александар." * У узвишеној личности Њ. В. Престолонаследника Александра као Команданта Армије у Балканским ратовима 1912. и 13. год. као и у Великом рату 1914 — 18, у коме је Он био Врховни Командант целокупне во јске, оличени су: славна историја, морал, дух н менталитет српске војске и српског народа. У тпм особинама Великога Вође п Његовог народа п треба гледати ону велику способност, ону челичну истрајност и ону несаломљиву силипу духа са којима су они увек стремили да истрају и победе у борби за велика дела: Ослобођења и Уједињења нашега целокупнога Југословенског народа... И победили су. Ослобођени и уједињени Југословенски народ од Триглава-и Јадрана до Карпата и Балкана, широм целе Краљевине прославља данас на најсвечанији начин десетогодпшњицу срећне владавине свога Врховног Команданта Југословенског Краља Александра I.