Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1035

н>е и уверење: да, Богом благословена Југославија има да благодари на првоме месгу своме Краљу и као војнику и као државнику, који је неустрашимо примио на себе сав терет и сву одговорност за државне послове, што није у једном тешком моменту дошло до најгорега и што тада нису постале узалудне све ненакнадиме жртве у људству и у материалним средствима, поднешене за стварање наше данашње државе. Само они, који су били на вишим положајима у својој држави, а нарочито они, који су били у положају и којима је била дужност да искрено помажу свога Владаоца у вршењу његових тешких и врло често у ствари животом незахвалних дужности, знају и осећају, шта значи одговорност пред садашњицом и пред Историјом, коју је на себе узело Његово Величанство, узело са својим легендарним хероизмом, са којим је и победило како у рату тако и у миру, а ради среће свога народа. Мало је владаоца и у историји напреднијих народа, који су учинили својим народима толико и тако богата и велика доброчинства а за тако кратко време, као што је то учинио нама наш Краљ Александар I. И не само да је учинио толико бесмртних дела као Краљ, него је учинио и безмерно доброчинстава лично из својих приватних срестава. Тако, само неколико од тих великих дела да поменем: Дом за студенте Београдског Универзитета; Дом за ученике средњих школа; Фонд за просвећивање, на прзоме месту сеоског стЈановништва; толики богати поклони разним хуманим и културним друштвима; и тако редом, све ово најочигледније показује да {Бегово Величанство највећи део својих приватних прихода и имућства даје своме народу, стварајући и подижући о своме трошку, толике веома потребне и корисне установе, које би још много и много година чекале на свој постанак да није Његове дарежљиве руке. А шта да кажем о унутрашњем украсу цркве на Опленцу, наше националне светиње? Ја, лично, као један од живих најстаријих Београђана, захвалан сам му из дубине душе, што је у Опленачкој цркви прикупио најлепше и најважније успомене из наше славне средњовековне прошлости и увек сам из

цркве на Опленцу излазио дубоко узбуђен, узбуђен до суза. За првих десет година постојања наше уједињене Отаџбине, учињено је, стварно, врло мало за унапређење народне привреде и привредника, а нарочито земљорадника, док су за ове две и по године, од како је Његово Величанство отпочело да непосредно општи са народом и да и непосредно утиче на државне послове, решена су много крупна привредна питања, која су добро позната свима који мисле о општем добру. Својим непосредним и очинским опшгењем с народом, наш је Краљ задобио заслужене симпатије целога народа. Он сваким даном даје све очигледније доказе своје искрене љубави према народу. Моје је мишљење и уверење: да смо ми, Југословени срећни што имамо за владаоца у данима стварања и утврђивања ове данашње државе, Његово Величанство Краља Александра I. Знам позитивно — што знају и многи други — да наш љубљени и прослављени Краљ, радећи као први и највећи државник и бринући се за свој народ, недозвољава себи ни онолико одмора и домаћег задовољства, колико га има и најобичнији члан ове државе. Својим досадашњим радом и држањем у решавању државних питања, Краљ Александар I. осигурао је себи и као државник једно од најугледнијих места у историји Југословенства, и данас, на дан прославе десетогодишњице његовог ступања на престо, молим сваког честитог брата Југословенина, од највишег до најнижег: да према својим силама, усрдно помогне свога Краља у вршењу његове за народ корисне али тешке дужности и тиме му олакша терет који је Он на себе примио. Молим, пак Свевишњега: да Му подари дуг, срећан и задовољан живот, на корист, срећу и понос Народа и Династије Карађорђевића. Честитајући прославу десетогодишњице ступања на престо најискреније желим: да његово Величанство Краљ Александар I, доживи и оствари и оне до сада неостварене идеале Југословенске и кличем из дубине старачке ми душе: Живело Његово Величанство Краљ Александар I. Карађорђевић! Живео Владалачки Дом Карађорђевића!