Opštinske novine

Стр. 1044

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

крају 1930 године 32 милиона 935.967,46 динара. Овоме броју треба додати још две школе у фабрици штофа Влад. Илића са 3 учионице и 193 ученика, школа на Врачарском пољу са 4 учионице и 408 ученика и закупљена зграда са 2 мале учионице за потребе школе на Душановцу. Свега школских зграда је било 21, у којима сада има стварно 179 учионица. Међутим и поред огромне оскудице у учионицама сав овај број учионица није употребљен за обављање школске основне наставе, него је известан број (8 учионица) издат под закуп држави за потребе III Женске Гимназше и преправљено (2 учионице) у станове наставничког особља. Одузимањем ових 10 драгоцених учионица онемогућено је редовно похађање школе 500 деце или једно! хиљади деце ако се узме у обзир полудневна настава. Број школске деце. — Према добивеним податцима од деловође обласног школског одбора г. Ж. Савића, управитеља основне шкпттр ..Коаља Петоа I" види се, да је на крају 1930. похађало основну школу у Београду 12.405 мушке и женске деце. Мећутим из приложеног прегледа вили се, да је Општина београдска на крају 1930. год. располагала са школским просторијама у којима се може обучдвзти максимум 8.686 деце. Значи, да за 3.719 деце нелоста1 'е потребан боој учионииа па да им се може пружити пуна а не полудневна настава. Познајући све рђаве стране и последице полудневне наставе, мишљења смо, да би требало настати свима силама, да се, по нужди уведена, полудневна школска настава сасвим укине и уведе пуна настава. За увођење пуне школске наставе потребно је неизсставно приступити грађењу што већег броја гаколских зграла. Овде ћемо покушати да дамо један приближан предрачун колико би требало изградити школских зграда и шта би оне коштале, имајући у виду бројно стање деце у 1930. год. За 3.719 деце за који бро.ј немд довољно учионица тоебало би саградити 75 нових учионица, рачунајући приближно по 50 ученика на 1 учионицу. Претпоставимо да се нове школске зграде озидају свака са по 8 учиопипа, излази ла би тоебало саградити 9 школских зграда. Према познатим ценама из приложеног прегледа једна модерна школска зграда, а при том средње техн. обраде са куповином потребног терена, коштала би приближно 3,000.000.— динара, односно 9 1пколских зграда коштале би 27.000.000.— динара. На основу напред изложеног види се, да би за увођење пуне школске наставе требало саградити школских зграда у вредности 27 милиона динара, а то је једино могуће извести закључењем једног школског зајма, чији би се ануитет уносио сваке године у школски

буџет општине београдске и тиме решило питање редовног похађања школе. Школска имања. — Из приложеног прегледа види се, да Општина београдска располаже знатним површинама терена за потребе својих основних школа. Целокупна површина школских имања у 1930. год. износила је 123.618,84 м 2 или приближно 12,5 хектара. Целокупна вредност ових имања износила је према процењеној стварној прометној вредности у Београду крајем 1930. год., једну лепу и завидну суму од 46,988.747. —динара. Процењена вредност имања по 1 м 2 кретала се овако: За школу „Краља Александра I" у Дечанској улици 2.000.— дин. по 1 м 2 . За школу „Краља Петра I" у Краља Петра улици 1.500.—- дин. по 1 м 2 . За школу на Савинцу (Макензијева и Авалска ул.) 750..— дин. по 1 м 2 . За школу у Палилули (Таковска ул.); у Савамали (Босанска и Кара-Ђорђева); на Источ. Врачару (Јов. Ристића ул.) 700.— дин. по 1 м 2 . За школу на Дорћолу (Душанова ул.); Вежбаоницу (Краљ. Наталије ул.) 600.— дин. по 1 м*. За школу на Запад. Врачару (Војводе Миленка ул.) 500.— дин. по 1 м 2 . За школу у Старине Новака улици 350.дин. по 1 м 2 ; на Смедер. Ђерму (Јагићева и Во.јвођ. ул.) 300—; на Сењаку 250.—■; у Топчидеру 150.— дин.; на Вождовцу и Чукарици по 100,— дин.; у Шуматовачкој ул. по 120.дин.; на Бубулдеру по 80.— дин. и на Душановпу и на Бањици по 50 дин. по 1 м ! . Највећа школска имања имају ове школе: највеће, на Вождовцу, од прилике 2,75 хектара, од којега је знатан део употребљен за јаван парк; друго по величини, на Смедерев. ^еому, 1,75 хектара, треће по величини. V Палилули, нешто јаче од 1 хектара итд. На.јмање имање има за сада основ. школа „Вежбаоница" V износу 2.260,52 м*. Међутим за сва велика школска имања не може се рећи да су корисно употребљена и поједине школске зграде на њима рационално и естетички распоређене. Доказ су нам школска имања на Смедер. Ђерму, Сењаку и Источном Врачару. Овако лепа и велика имања само се могу пожелети, а данас наћи и купити таква или слична имања, готово је немогуће. На тим имањима објекти су постављени без икаквог система, према тренутној потреби, не водећи рачуна о уређењу целог комплекса. Мишљења смо, да би једном за свагда требало прекинути са уобичајеном досадашњом праксом и да би требало за велика школска имања израдити тачне ситуационе планове, резервисати тачна места за подизање будућих школских објеката а остатак терена претворити у неопходна дечја игралишта и ђачке вртове.