Opštinske novine

Стр. 1062

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Прагу под именом: №б(:о1ге с!е 1а сашра^пе с1и киИап 8ои1еутап 1-ег, соп(ге Ве1&гас1е еп 1521. Краћи извод с преводом неколико одломака саопштио је у „Правди" од 29. августа 1926 г. М. Озеровић; опширнији извод и више преведеног текста дао је г. Озеровић у „Београдским Општинским Новинама" од 1. марта 1930 у чланку: „Херојска одбрана и

Копија Решовог дрвореза (1522), прабилно окренута пад Београда 1521 године". Из тога чланка, поправљеног према Тауеровом издању, дајемо овај извод о завршним борбама: У четвртак (8. августа) султанови борни пртттегоше чвршће обруч опсаде око тврђаве (Доњег града)... Султан (из Земуна) одјаха до на брег преко пута Веограда (на. самом ушћу Саве) и оданде је пресретним очима посматрао неодољиви жар својих ратника. Од тутњаве топова, треска пушака, од гласова труба и добоша, али надасве од клицања ратника Исламових одјекиваху окодна брда... И кад најзад борци за праву веру једновремено и са свих страна кренуше на свеошнтп јурптп, невериици вшпе не •имадоше снаге да се бране... Неколико одељеља јањичара ириђоше најзад до самих бедема и стадоше продирати кроз бреше што их начинише топови... И тако је овде (у Доњем граду) оборена застава неверства и криве вере... Они пак од неверника који ирежнвеше, вттдећтт да се више неће моћи одржати и да ће тт они изгинути од мача ратника. за веру, умакоте у тврђаву коју зову НЕБОЈША и НАРИН 7 ), п којп

7 ) Г. Озеровттћ и у Правди и у Београдским отгпттинским новпнама изоставио је (заптто?) ово друго ттме, а за Небојшу мисли да нерсиски хронттчар грептн т.ад то име преноси у Горњи град, нарочито на цело утврђењс. Међутим, греппт он исправљајући истину. Г. Ф. Тауер у ноти 175 уз име „Небојша" каже: „Српско пме једпе куле у Београду. Оиа беше блнзу Десиотовог дворца, у њу су Турци затварали крттвне муслимаве. Наттт писац даје име куле и целој тврђави". ^ ствартг, једном само, ттсточном делу њенолт, најважнпјем. се висином и чврстипом својом такмичи с небесима . . . У уторак (27. августа) сазвао је султан диван и наредио да се потпали мнна. Наредба је сместа извршена. Јопг су везирп и иаше би.тпт на от;уну пред узвишеним ирестолом, кад је одједном сила огња извршила своје дело под темељима тврђаве (Нарина?) и то баш у часу кад се велики број невер1Шка нопео наврх бедема, да спреми топове за бомбардовање султанових положаја. ... Великаши парства и осгале вође нато појррише преко моста, да се свом душом пусте у борбу ко.ја је сад пасгала. У оиштем нападу надирао ,је испред свих заповедник јањичара... А невернипи тада развише стег борбе и дадоше јоттт и сада отттор са толико огорчења. да се то уопште не да. оппсати... Испред предњс срушене куле („Житарипе"? или „Нарина"? јер персиски хронттчар „кулом" зове и утврђеље) налалило се нско утврђење ол самог камена („Небојша."?). Враниоци, којттма је нестало било џебане, почеше бацати големо камење на ратнике ко.ји покушаваху да се попсч^у нп то утврђење, и сииаху на њих спремљену бурад узавреле смоле а. најзад су бацалн и котпнипе еа побеснелим пчелама на ратнике за веру... Од јутра до мрака, мрклога трајала је борба тпга дана... Сутрадан су вођени преговори о предаји, која је и извршена 29. августа. Из ових извадака се види да главни део тврћаве — Решове задње, Ортелијусове горње, Емове ,, Небојше" — као и највиша њена кула, ко.јој баш по овој херојско.ј борби с највише права и самој припада то славно име, нису срушене ни минирањем ни јуришима него да су борбу издржале до кпата. свакако јако оштећече. Види се '"оттг дп то име припада целом утврћењу источчом нч ; главнијем, 8 ) док се на три деценије затим већ

8 ) Од опог описа борбе разликујт се. нарочито у иитању Небојше, описи дати у Длајтгћевој ТТовјести Хрвата и у Голпптњици X, ко.јп се усто тпт међу собом не слажу. Тако, Клајттћ па стр. 20« у Н. X.. поводећи се свакако за Катаичттћевпм пзводом из Вранчттћева путопттса, каже доста ттеодређено, за Небојттту: Београд се братпто глтово још лтесен дана, којом се је пригодом уз остале одликовао Хрват -Таков Утјешпппћ. чаповеднпк куле Небојте. међу 1/нутарњим (горњим?) н пањским (доњилг?) ,-радом. у којој је било звоно у којс се ударало кад јс требало иппалити на непријатеља. У Годиптњици X иак каже се на стр. 53: Носада унутрашњег (горњег) града. брантгла ее жттво п храбро, п у овом се нарочито одликовала она кулп нп североисточној (савсколунавској) гтрани града. којом је коматтдовао Србии -Таков Утетниннћ. Турпгт су само због ове куле мора.тти да изнесу неколпко већтгх(?) топова на тороњ фрапцишканске нркве, те су одатле тукли кулу и пунтлпчно је опттетнли. ■Тедаи потурчењак, бегунац из града, Талпјап, показа Тл т рпи\та како се може поткопатп и обори-