Opštinske novine
2
цг, л>убомир С. Вуловић шеф -лекар Централног диспансер"за~6дбјчад 0. г. Б.
Веоградсњм Цемтр&лни диспансср и саветоБалимте за одо/чад и матере — 17рви резултати досадашњег рада —
Циљ овога чланка није да прославимо 25 година рада прве општинске Дечје амбуланте-саветовалишта за одојчад, а још мање 5-годишњицу његове реорганизације, односно нашег личног рада. Поред огромне добротворне рекламе коју разна дечија хумана друштва врше у циљу самоодржања, рад државних и општинских дечјих установа, која на ту рекламу немају права, готово је заборављен. Чак се дешава да и поједини званични органи штампе, говорећи о неком проблему из дечјег медииинског света, и помињући разне хумане дечје установе не помену своје сопствено. 1905 год,, када је основан Завод за стерилизацију млека постало је и прво саветовалиште за. одојчад. Д-р Живадиновић, чијом је заслугом и основан завод, прегледао је одојчад и саветовао мајке свако пре подне. После њега читав низ општинских лекара наставио је тај рад све до рата 1912 год.: пок. Д-р. М. Матерни, Д-р Ј- Марковић, Д-р Гоћевац и др. Тај рад који, упоређен са данашњим принципима педијатрије не би можда изгледао модеран, био је не само за оно време него и за нас данас благотворан и значајан! Ратови од 1912 до 1918 год, прекинули су сваку делатност. Од 1919 Завод за стерилизаци.ју млека обновио је рад, али су Диспансер и Саветовалиште остали без лекара све до 1925 год. Гако је пре 26 година, у оној малој ниској турској кући Кр. Наталије 20, која са своја два велика прозора подсећа на кућице из дечјих бајки, створен, поред Завода први Ошптински Диспансер и Саветовалиште за одојчад и матере. Тек 1925 год. оснива се званично Дечја амбуланта у Кр. Наталије ул- За првог шефа и јединог лекара долази Д-р Андрејевић, одличан колега и познати раденик у спортским питањима. И ако млад лекар још на стажу,
Д-р Андрејевић који је провео извесно време на Дечјој Клиници у Бечу, приступа послу с љубављу и разумевањем. Амбуланта која ради само 3 пута недељно, успева да придобије мајке и да им улије поверење. Крајем лета 1926 год. имао сам част да будем постављен ја на тај положај. У то време Дечја амбуланта није имала ни своју администрацију, ни свој кредит, ни своје особље ни архиву. Госпођа, руковаоца Завода за стерилизацију млека, Вишња Минић, више од 2 године добровољно с љубављу, пожртвовано без награде вршила је поред својих послова и дужност сестре. Једна велика књига, налик на деловодне протоколе великих надлештава, у коју се уписивало све: име, болест и лечење болесни•ка, било је једино наше административнкл имање. Завод за стерилизацију млека који од 1905 год, храни и подиже многобројну београдску одојчад (данас приближно око 400) имао је буџет од 250-000,— годишње, док су поједина хумана дечја друштва имала годишњу помоћ од београдске Општине 400.000,— дин. и више. И сам пасторак, Завод је морао да дели своју сиротињу с Дечјом Амбулантом. У току 1927 год. створило се: регистар књига и дневна књига болесника; за свако одојче: карта за мајку и листа за лекара; рецепти, набављена је кварц-лампа и једна нешколована сестра. Полазећи од принципа, да само оно што се често гледа најзад се види, ми смо доцније на полеђини рецепата наштампали кратке поуке и савете за мајке. Ево један пример: МАЈКО ЗАПАМТИ! 1) Није довољно само родити него треба и одгајитн дете. Нн један се посао не ради без савета. Исхранити, сачувати, подићи здраво и памегло дете захтева знања, труда, стрпљеља. Код нас ћеш увек наћи савет, поуку и помоћ у твом идеалном материнском ра.ду.