Opštinske novine

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 1255

јединих чинилаца, који су неопходни, да би до оболења у опште дошло. Како сваку заразну болест проЈ^зрокује њена заразна клица, која из једног одређеног извора извесним путем продире преко улазних вратница у организам, ако је исти пријемчив за дотичне клице, то сви ти чиниоци заједно чине један биолошки ланац, који је неопходно потребан, да би до оболења дошло. Ако се ма који од тих чинилаца успе да отклони, онда до зараживања не може доћи. Да наведем само један пример, који може да важи за целу групу поменутих заразних болести код школске деце. Код детета које је оболело од гушобоље, извор заразних клица претставља грло таквог оболелог детета. Да би се та заразна болест пренела на друго, здраво дете, потребно је да заразне клице из тога извора, дакле болесног грла, доспу преко ваздуха обично најкраћим путем, из непосредне близине, до грла здравог детета, које у овом случају преставља улазне вратнице. Кроз те улазне вратнице, заразне клице доспевају у детињи организам, и ако је исти пријемчив за респективну болест, здраво дете ће кроз врло кратко време показати јасне знаке оболема од гушобоље. У ствари, оно је оболело онога момента када су клице продрле преко улазних вратница у организам, само што до појаве првих знакова оболења пролази једно извесно т- зв. инкубационо време, које смо већ поменули Тај ланац појединих чинилаца, који су неопходно потребни да би до оболења дошло, тежи се да се раскине. Начини на које се то може постићи различити су, као што су и сами чиниоци тога ланца различити. .У томе циљу служимо се биолошким и социјалним мерама. Изложићемо у кратко и практично биолошке мере, које у сваком случају оболевања од заразних болести треба што пре предузети, да би се у самоме почетку спречило даље ширење исте болести. На првом месту стоје мере које су управљене противу извора заразе. Треба спречити да оболело дете не постане узрок заразе за другу здраву децу, и то било за децу из исте породице, односно за браћу и сестре оболелог детета, било за другу здраву децу. То се најбоље постиже изолацијом, т. ј- потпуним издвајањем болесног детета, било у истој кући ако су социјалне и економске прилике у породици такве, да се дете може потпуно издвојити У засебној соби, било упућивањем у болницу. Ако у кући има више деце, и ако економске придике у породици нису нарочито повољне, много је боље упутити такво дете одмах у инфективну болницу на лечење, јер ће на ;а,ј пачин за осталу децу у истој породици .постоЈати знатно мања опасност од зараживања. У првом случају, ако болесно дете остане код ку п е, сем потпуног издвајања и сем потребних лекарских мера, које ће лекар предузети,

да би дете оздравило од заразне болести од које болује, потребно је вршити и сталну дезинфекцију, тако звану дезинфекцију у току. Ближа упуства за ту дезинфекцију треба у сваком посебном случају да родитељнма да лекар,,који дете лечи. Осим тога, потребно је да болесно дете има засебно посуђе, које ннко други у породици не сме да употребљава и које се мора одвојено прати. Исто тако и посуђе као и остале ствари са којима дете долази у додир, као што су: рубље, убруси, играчке, и др. не смеју се мешати са стварима које употребљавају здрави. Послуга која се налази око болесног детета треба да обрати највећу пажњу на чистоту уопшгеШто чешће прање рурку је нарочито иотребно. После оздрављења детета, потребно .је извршити завршну дезинфекцију. Осим тога потребно је да се дете окупа и да добије чисто рубље пре него што се пусти у додир са другом, здравом децом. На тај начин тежи се да се у самом почетку болести извор инфекције, односно могућност даљег зараживања локализује и спречи даље ширење болести. Ако родитељи сем оболе;лог летета имају још деце, потребно је да и та друга деца буду под надзором лекара за једно извесно време. За то време се и та ^драва деца задржавају од посећивања школе, и тек када прође време које је законом прописано за исту болест, могу та деца поћи у школу. Код по.јаве новог оболења у истој породици, морају се предузети исте мере као и код гећ болесног детета. Осим тога, што се код болесног детета не смеју пуштати браћа и сестре, нити друга здрава деца, исто тако је и за остале одрасле укућане на.јбоље да избегавају посећивање деце, која болују од заразних болести, да не би послужили као преносиоци заразних клица. Стога је у случају оболевања од заразних болести најцелисходније, да се сваки такав случај одмах пријави општипском градском санитету, те да се одмах на стану дотичне породице истакне табла, која ће ограничити посећивање такве породице само на укућане н на лекаре- Родитељи школске деце о..о пријављивање, које обично врше ."екари, не би требали ниуколико да ометају, јер се тим ометањем спречава правилно вршење гпидемијске службе. Осим тога пријављивања заразних болести, које је и законом прописано, дакле обавезно и за лекаре који га не учине и кажњиво; од врло великог је значајп да родитељи оболелог детета одмах известе г управитеља школе, коју је дете похађало до дана оболен^а. Тим обавештавањем уиравитеља школе чине родитељи болесне деце једну неизмерну услугу осталој школској деци, јер се само тако, истовремено и кући и у школи, може сузбити први и најважнији чинилац, који доводи до епидемије једне заразне болести, а то је извор инфекције. После