Opštinske novine

Стр. 1260

ОПШТИНСКЕНОбИНЕ

мингама у Ерсвику, у Есену, у Барантен-у близу Руана и у Дурж-у близу Дуеа. Прва идеја о градовима у зеленилу појавила се у Енглеској. Сви они, који знају какви су енглески индустријски градови неће се изненадити овоме. Кад их је човек видео онакве какве их је описивао већ Дикенс 1854 године у свом роману „Тешка Времена", опкољене густом маглом испаравања и гара, који се шире на све стране, прљајући куће, кварећи атмосферу, изнуравајући људе и сушећи лишће, онда се човек не изненађује Да је ту била велика потреба за чистим ваздухом, за здравим и веселим становима, да се овде живље и јаче осећала потреба да се градски живот доведе у везу с природом. После Енглеске долази Белгија, Немачка, па Француска са својим градовима у зеленилу. У Енглеској се нарочито истиче социјалан моменат приликом овог нокрета за градове у зеленилу. Покрет види „у градовима у зеленилу" — који је израз прво у Енглеској употребљен „гарден-сити" — не само средство да се већина становништва извуче из нехигијенских прилика и економске невоље станова у великом граду, већ овај енглески покрет види у томе економско-социјални експерименат, који на основици кооперативе остварује у највећој мери принципе земљишне реформе и самим тим тежи што је могуће више економској независности. Тражећи да целина, држава, општина или кооператива држи земљиште као својину, покрет тежи да доцније становника за увек заштити од искоришћавања са стране једне класе, која би приграбила земљиште. Покрет жели да становницима градова у зеленилу не само да здраве станове, већ да им на лицу места пружи и зараде. Ово се постиже подизањем индустријских предузећа у самим градовима у зеленилу, који дају тек економску подлогу за живог у граду. Овај се покрет нарочито проширио због наглог бежања света из села у градове, због необично брзог стварања Ситиа у великом граду и с тиме у вези било је стварање великоградског јада у нижим и сиротним класама становништва- И последњи потстрек за стварање градова у зеленилу дада су извесна индустријско-техничка питања развитка, која су приморала извесне индустрије да се одселе из великих градова у поље, на слободно земљиште. У Великој Британији је сазнање о заједници интереса послодавца и раденика много јаче развијено него у другим земљама. Управо први и најстарији поборници данашње иде.је о градовима у зеленилу изашла су из индустриских кругова. Прави претеча у овом покрету је Сер Титус Салт, некадашњи сопственик чувених текстилних фабрика у близини Брадфорда. Већ 1853 године Сер Титус Салт, велики људски и раднички пријатељ, помоћу добрих ар-

хитекта саградио је за своје раднике 800 кућа за становање, што је за оно време био огроман број. Без икаквих узорака Сер Титус Салт је створио примерна улична постројења као и практичне кућне основе. Наследници Сер Титуса Салта су најпре били малобројни. Борнвил и Порт Сенлајт су изграђени тек тридесет година после овога. Нншта збиља није лепше ни примамљивије од ових варошица. На све стране дивни котежи, застрти зеленилом и опкољени цветним лејама, који више потсећају на буржоаске виле а не на радничке куће. На све стране широки путеви, јединствено чисти, осенчени често дрвећем као у некој алеји паркаЗатим простране ливадице. У Порт Сенлајту се налази водоскок, а у Борнвилеу шумарци пуни свежине. Од овог начина живота појачава се живот и физички и морално, како нисмо научени да видимо у индустриским препуним градовима. Ове две варошице макако да су дивне, ипак су, с још неколико малих варошица, само изузетне примене и према томе су далеко од опште идеје индустриске децентрализације. Оне нису могле спречити пренасељавање градова, јад и чемер индустриских предграђа, нити умањити беду живота за радничке масе. Оно што су Левер и Кадбери учинили у свом уском кругу с Борнвилом и Порт Сенлајтом зар не би било могуће да се то исто учини и на другоме месту у већој сразмери помоћу згодних нових средстава? Почетком 20 века почиње у Енглеској нов покрет у грађењу градова у зеленилу, који на супрот првом покрету из економског либерализма ставља напред више социјалан моменат. Иселити ве.аике центре упућујући становништво новим градовима, који су боље уређени. Иселити све оно прекобројно становништво заједно с покретним и лаким индустријама. Да ли је то сан утописте, да ли је то неостварљива шимера? Енглези, који су људи одлучни нису тако мислили и из њихове вере да се градови могу реформисати постала је код њих и остварена је идеја „градова у зеленилу" прво у Великој Британији, па затим и на континенту. Ебенезер Ховард је први покретач „градова у зеленилу". Он је тој идеји посветио једну књигу, која је данас чувена и која се зове „Гарден сити оф ту моро" пуна дивне оригиналности, и у којој он излаже своје идеално схватање како треба будући градови у зеленилу да изгледају. Кад се не бих бојао да употребим једну формулу нешто мистериозну, радо бих рекао да је ово идеално схватање Ховардово о будућим градовима у зеленилу у својој целини нешто астрономско, у том смислу, што потсећа на структуру планетског система или на групе звезда, повезане једне за друге закони-