Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 1277

1929 1930 1931 Укупно беспослених 18.938 7.539 14.403 Понуђен рад за 4.777 1 263 3.083 % броја беспосл. понуђен рад 25 2% 16.7% 21.4% Извршено посредовање за 4.235 969 2.232 % ОД броја беспосл. упослено 22.3% 13.0% 15 4% Велике флуктуације на радном тржишту имају свој основ у заоштравању привредне кризе. Од неког времена примећује се и редукција помоћног особља у трговачким радњама. Редовна је, пак, појава да се скупља радна снага замењује јевтинијом и то свугда где год је то могуће. Данас већ није ретко видети у Београду жену запослену на грађевини; на по неким местима виђа се жена као чИстач улице; текстилна индустријска предузећа (којих је приличан број у Београду) увлаче у своје радионице све више младу женску радну снагу; занатске и трговачке радње све се више ограничавају на шегрте итд. Општа је појава снижење надница на којој страни наша привреда гледа главну и скоро једину могућност редукције трошкова производње и режијских трошкова уопште. Кретање цена животних намирннца и важнијих других иотреба У току последњих неколико месеци проблем цена животних намирница и других потреба избијао је све више у први ред. То је сасвим разумљиво када се има на уму скраћивање могућности зараде и упослења, општи пад куповне моћи Кретање цена најважнијих животних намирница у току ове године није било повољно по београдског потрошача. И ако је на свима странама бележен општи пад цена, београдски потрошач није од тога осетио никакве благодети. У овој години, у поређењу са прошлом, он је само изузетно плаћао ниже цене, а за многе артикле чак и више. Али то није био случај само са њим, већ и са осталим потрошачима у нашим великим градским центрима (у Загребу, Љубљани, Сарајеву итд.). Због тога видимо да су у овој години и све општине великих градских центара, на овај или онај начин, предузимале интервенционистичне мере у области регулисања цена. Да пођемо од разматрања ситуације најважнијег артикла исхране — хлеба. Хлеб. У априлу, мају, јуну и јулу просечне цене хлебу у Београду биле су: црном 3, а белом 4-25 дин. (у исто време прошле године 3.50 односно 4.50 дин.). Дакле, хлеб је у ова четири месеца био нешто јевтинији него ли у истом периоду прошле године. Питање је само у колико су ове цене хлебу биле у сразмери са ценама брашна и нормалном зарадом за прераду брашна у хлеб. То ће нам најбоље показати следећа калкулација. Брашно 0, Ог и Огг од кога треба да се производи бели хлеб, (кажемо треба зато, јер београдски пекари употребљују знатан про-

ценат двојке) коштало је на дан 5 септембра 290 дин. 100 кг- Од 100 кг. брашна, по гврђењу млинарских стручњака, добија се најмање 137 кг. хлеба. Продавши овај хлеб пекар је реализовао 582.25 дин. или дупло од коштања брашна употребљеног за производњу ове количине хлеба. По калкулацији дневних режијских трошкова, изнетој од стране самих хлебара, излази да они износе код једне просечне београдске пекарнице, која дневно производи 350 кг. хлеба 399.50 дињ Ови су трошкови састављени из ових елемената: кирија за локал 80 дин., квасац 34 дин., 3 радника 100 дин., ученик на стану и храни 20 дињ, со 9 дињ, порез 15 дињ, осигурање радника 6.50 дињ, растур брашна 10 дињ, дрва 70 дињ, осветлење 10 дињ, вода и сметлиште 5 дињ, хартија за паковање 15 дињ, одржавање чистоће 10 дин., отпис алата 10 дињ, такса за фирму и димничара. 5 дињ, непредвиђени трошкови 10 дињ Нећемо се упуштати у испитивање тачности овог режијског трошковника, у коме би се многе позиције могле знатно смањити. Из оваквог какав је излази да режијски трошкови производње 100 кг. хлеба у наведеном типу пекарнице износе 114 дин. Али од ове суме свакако се мора одбити онај део, који пекар добија од пешерме, од врло велике зараде на малом и луксузном пециву, као и од продаје ћумураНо узмимо цифру од 114 дин. и без ове неопходно нужне корекције, па је додајмо цени брашна. Онда излази да 100 кг. белог хлеба коштају пекара 404 дин. За исту количину хлеба пекар је остваривао 582.25 дин. То значи да чиста зарада у овом случају износи 178.25 а то је више од 40%- Природно када би се извршиле нужне корекције у пекарском режијском трошковнику и прибројио остали приход који доноси пекарски посао стопа профита би сигурно премашила 80%. Она је нешто мања код црног хлеба. Таквостање било је до доношења Закона о унутрашњем монополу пшенице и брашна. По томе закону за унутрашњу продају установљене су веће цене пшенице и брашна па је, сасвим природно, имало утицаја и на цене хлеба. Цене брашну, после ове промене, повећане су просечно са 25%, а пшеници са 30%. Међутим, београдски пекари повећали су цене и то: белом хлебу 20%, полубелом 33%, црном 40%. Ово је било, пре свега, несразмерно повећање цене хлебу, а с друге стране неправично и несоцијално пошто је највећи проценат поскупљења погодио црни хлеб- Међутим, у вези са променама цене брашна могло се дозволити највеће повећање од 10—15% према брашну и то опет из разлога примитивности београдске производње хлеба (пошто се сматра за нормално да режијски трошкови и профит треба да буду покривени из вишка производње добијеног упијањем воде). Несразмерно поскупљење хлеба