Opštinske novine
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Стр. 1505
таб « р. з Колико се плаћало за тону увезене односно извезене робе
М —
Немачка
Бугарска
Француска
Грчка
Пољска
Чехословачка
Год и н а
Рајхс-карка
Лева
Фр. франака
Драхми
Злоти
Чсл.круна
Динара
Увоз
Извоз
>'воз
Извоз
Увоз
ИЗВ08
Увоз
Извоз
Увоз
Извоз
Увоз
Извоз
Увоз
Иавов ј
1913
153,8
137,0
475,2
507,8
190,4
311,8
—
—
__
___
_
1928
21?,1
201,6
19.839,1
16.925,4
1.08?,0
1.249,2
5.260,0
9.733,0
650,9
126,2
2.070,4
1.575,4
5.005,3
1.423,61
1929
201,2
194,3
16.4Г4,3
21.161,1
980,4
1.255,2
4.784,0
9.329,0
611,7
133,7
2.010,5
1.559,9
4.543,6
1.486,3
1930
182,5
189,2
14 710,6
11.602,4
861,5
1.170,8
4.231,0
7.777,0
628,9
128,5
1.860,5
1.623,4
4.598,6
1.432,4
1931 1
174,1
156,1
20.301,3
11.782,0
860,2
1.090,9
3.679,0
13.044,0
551,4
107,5
1.869,8
2.040,6
4.604,9
1.508,0
VI
159,5
153,9
16.000,0
7.510,4
710,1
879,1
3.165,0
6.403,0
533,1
102,4
1.408,9
1.503,9
2.158,4
1.296,9
таб. бр. з Проценат вредности извоза према вредности увоза
I Година: ј II
Немачка
Аустрија
Бугарска
Америка
Француска Грчка
II Маџарска
Италија
Пољска
Румунија
Енглеска
Чехословачка Југославија 1928
87,7
68,8
88,5
125,3
96,1
50,6
68,2
66,4
74,5
83,7
60.5
110,6
82,0
1929
100,4
66,6
76,8
119,1
85,9
52,6
97,6
69,9
90,4
79,0
59,7
102,6
104,3
1930
115,8
68,8
134,9
125,6
81,8
54,5
109,6
69,8
108,3
126,8
54,6
111,6
97,4
1931 1
108,4
54,8
131,5
136,3
67,4
82,7
89,7
67,4
99,4
89,3
49,7
113,2
93,6
VI
123,0
60,3
74,3
106,3
64,2
24,1
84,9
81,5
124,9
42,9
106,0
91,1
обзиром на вредност. Наша табела број 3 даје нам о томе тачан преглед за 13 држава. Према тој табелн 1928 год. било је 11 држава чији је биланс био пасиван, — највећу пасиву имала је Грчка, чији је извоз био два пута мањи од увоза. Са активним билансом завршила се та година код свега две државе и то: Сједињене Држ. Америчке и Чехословачке. 1929 године стање је било и нешто повољније. Пасиван биланс имало је девет држава, међу којима је највећа пасива била опет у Грчкој. За активан биланс Америци и Чехословачкој се овога пута придржавала Немачка и Југославија. 1930 године стање је поновно поправља — шест држава са пасивним и седам са активним билансом 1 . Просечно се може рећи да је у времену од последње године, било 3/5 са пасивним и 2'5 са активним билансом. Из свега овога да се закључити да је трговина последњих година била осетно отежана. То отежавање долази поглавито услед опште привредне кризе, али и услед неефикасне трговинске политике. У време од како је криза завладала целим светом, у свим привредним гранама, власти су, па и саме привредне организације, остале оптимистичког расположења, претпостављајући да ће се то решити само од себе. Кад се показало да је за решавање кризе потребно труда и рада, јер би иначе она могла лако да прегази и најдубљу воду и прескочи и највиши зид и тако се одомаћила и онде где јој се најмање надају, наступило је са свим друго стање. А то се показало тек у току 1931 године. Како државе и општине на једној сграни, тако удружење и појединци на другој настојали су да укроте ту неман која ствара беду у на-
роду. Тај посао није лак, и за његово решавање потребно је снаге, разумевања и борбености. * Када је говор о трговини, не може се изоставити а да се не каже која реч о ценама. Заправо, цена којом је изражена множина новца коју понуђач тражи од потрошача за уступање одређене количине робе, одлучујући је фактор у трговини. У колико је цена извесне робе на једноме тргу повољнија него на другоме, у толико ће на њему и трговина том робом бити живља, ако то дозвољава трговинска политика тога града или државе. Тиме се долази до извесне равнотеже цена робе, која се појављује не само у границама једне државе него на свим светским тржиштима. Једино је питање, којих места, и којих тржашита су цене од већег и јачега утицаја на општи ниво цене? Одговор је прост: оних тржишта чија је организација боља, где се на тржиште јавља већа множина робе. У томе случају, идеално замишљено, за прелаз робе са тржишта на тржишге не постоје границе. У колико се жели забранити одливу робе са једног на друго тржиште, употребљавају се уметна срества, као царине и остало. Али сва су та срества немогућа, да спрече бар делимичан утицај робе са тржишта светскога значаја, на остала тржишта. Често је довољна само реч, да цена робе на тржишту падне односно скочи. У цени робе изложен је однос између произвођача и потрошача. Чим се роба више тражи, тиме и цена робе скаче, и обратно, чим се роба више нуди, тиме је њена цена нижа. Али у цени робе се изражава и нешто друго. Произвођач да одреди продајну цену