Opštinske novine
Стр. 1520
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Индекс коштања
Живота
Исхране
Огрева и освет.
Одела
Стана
живота
Ј
у л и 1914 =
= 100
Немачка . .
138
131
145
1.0
132
Аустрија . .
106
108
104
162
25
Данска . . .
154
119
174
161
204
Сјед. Државе
150
118
165
146
142
Француска. .
117.80
126.40
119.2
110.4
70
Енглеска . .
147
130
170
195
154
Мађарска . .
100
97
129
116
86
Италија . .
83
81
71
64
107
Пољска. . .
106
107
149
148
58
Шведска . .
158
127
153
173
206
Швајцарска .
150
141
127
145
187
Чехословачка
106
111.5
126.1
133.7
75.2
Југославија .
140.54
106.6
176.8
178.3
202
носу на приходе. Ситуација је у толико тежа што је наша земља, нарочито у односу на неколико важнијих издатака, и онако врло скупа. То се види из овог прегледа, који узимамо од г. др. Бајкића. У овој групи од 13 земаља Југославија, у погледу скупоће, заузима ово место: у животу 6 место, у исхрани 11 место, у огреву и осветлењу прво место (најскупља и поред тога што дрво у извозној трговини чини главну позицију, а развијена је и производња угља), у оделу 2 место, у стану 3 место. У овој скупоћи природно водећу улогу имају велика гратска насеља. У прилог постојања скупоће говори још и чињеница неједнаког падања цена на велико и цена на мало. По податку из извештаја Општег југословенског банкарског а. д. стање је овако: 1. I. 1. I. 1930 1931 Цене на Цене на Цене на Цене на велико мало велико мало Текстил 141 182 84 161 Огрев 202 227 150 181 Исхрана 130 143 100 128 Пад цена код текстила било је: на велико 57, на мало 21 поен; код огрева: на велико 52, на мало 46 поена; код исхране: на велико 30, на мало 15 поена. Цене на мало нису пале у одговарајућој размери највише због тога што је смањен промет и тиме успорен обрт трговачког капитала, који губитке из овога жели да надокнади у одржавању виших цена. Резимирајући горња излагања можемо учинити следећу констатацију: Приходи београдског становништва у овој години прилично су редуцирани. Тенденција редукције постоји још увек. Редуцирани доходак (обзиром да се ранијих голина није могло ништа уштедети пошто „80°/о
београдског становништва има приход нижи сд стандардског минимума" —- др. В. Бајкић, пошто не постоји осигурање на случај беспослице итд.) није се могао ничим надокнадити. Редукција д,охотка морала је имати за последицу и редукцију расхода и то: минимално у издацима за стан, нешто више у издацима за исхрану, а углавном у издацима за огрев, одело и све друге потребе. У односу на приходе производи у овим групама показују се све скупљи, све се теже набављају. Ово је погоршано још и тиме што је Југославија (а нарочито велика градска насеља) и онако скупа земља. Најзад, услед смањене потрошње цене на мало далеко су мање пале од цена на велико. Диспропорција се јавља у корист одржања рентабилитета трговачког капитала и под промењеним околностима тј. и при знатно успореном обрту. Да се ублажи скупоћа нужно би било да се сума редуциранога дохотка сразмерно пренесе на све групе животних издатака тј. да се одговарајуће појевтињење изврши свуда паралелно. Овако појевтињење у једној групи артикала, на коју се своди сав терет редуциранога дохотка, не долази до изражаја. Уређење сточног тржишта Управник општинске кланице г. А. Петровић у једној својој изјави, а у циљу што бољег регулисања функције сточног тржишта у Београду, нагласио је потребу: оснивања берзе меса, месарско-извозничког друштва, централне прегледаонице увоза меса, увођења збирних вагона за прикупљање меса на свима пругама. Ове четири врло важне реформе могле би много учинити за привредно, социјално и хигијенско унапређење наше престонице. Пре свега оснивање берзе меса (сточне берзе) неопходно је из простог разлога, што оваквом установом располажу сви велики градови, што је она атрибут организације