Opštinske novine

6

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ Исто тако тешко је ма шта рећи о невојничким јавним грађевинама. Да ли их је било које су преживеле Атилине подвиге? Да ли је касније под Јустинијаном што значајно зидано? Свакако да је у СиНгедону било цркава и других верских грађевина, јер се и у четвртом и у петом веку помињу сингедонске владике. Поред тога и као седиште цивилних и војних власги Сингедон је морао имати нарочитих зграда за смештај државних установа. Што нам од њих није остало никаквих трагова могло би с^ можда објаснити чињеницом, да су оне биле у градским зидинама и да су услед каснијих рушења и преправљања града потпуно уништене. Сингедоњани и њихов живот. Само становништво Сингедона после поделе царства није могло избећи знатне измене у своме саставу. И раније, за време римске владавине, Сингидунум је морао бити под јаким утицајем јелинског Истока, коме је био ближи него Риму, али римски елеменат преовлађивао је у прво време, бар у војсци, а она је са ветеранима чинила главни део сингидунумског житељства. Нестанком Флавијеве легије, изумирањем њених ветерана и мешањем са Варварима и Источњацима сингидунско је становништво временом сасвим изгубило римско обележје. Истина, у целом Источном царству још су чувани традиционални римски називи, титуле и установе, али све је то сваке године било све даље од стварности. Због тога се са сигурношћу може тврдити да је после проласка Хуна грчки елеменат сасвим преовладао у Сингедону. Из Прокопијеових списа јасно се види какву је улогу Сингедон могао имати у првим вековима Византије. „Желећи да заштити дунавску границу, каже Прокопије, Јустинијан је подигао дуж реке многобројне тврђаве и поред обале наместио војне станице, да би Варварима спречио прелазак. Али, пошто је саградио те грађевине, знајући колико су слабачке човечије наде, помислио је да би непријатељ нашао становништво сасвим без заштите, ако би прешао ту препреку, и да би могао поробити људе и похарати имања. Није се, дакле, задовољио тиме, што је тврђавама крај реке осигурао општу безбедност, већ је у целој земљи умножио утврђења, тако да је свако земљорадничко имање претворено у тврђаву, или је било блиско каквом утврђеном месту". И Сингедон је био једна од тих Јустинијанових пограничних тврђава. И у њему, као и у осталим, живели су граничари, нарочита врста ратника, који су од државе добијали земљу а зато су морали да штите тврђаве од непријатеља. Менандер у Сингедону помиње стратига Сита, а стратизи су били носиоци цивилне и војне власти и управници провинција. Касни-

Стр< 521 је, као што ћемо видети, чувени војсковођа Приск пробавио је дуже време у Сингедону и од њега начинио базу за војничке операције против прекодунавских Варвара. На каквом се културном ступњу налазио живот у Сингедону тешко је рећи. Под царем Јустинијаном, који је и Сингедон обновио, наука, правосуђе и уметност били су у великом процвату у Византији. И зато огроман културни напредак престонице није могао остаги без одјека ни у Сингедону, далекој пограничној вароши. Крајем шестога века у преговорима са аварским хаганом Бајаном учествовао је и сингедонски владика са Светим писмима, на коме се хаган заклео. Поменуто је већ, у ранијим нашим написима у „Београдским општинским новинама" да је још у четвртом веку за време аријевске јереси Сингедон био владичанска столица, према томе он је све до пада у варварске руке, а можда и касније, био седиште епископије. Својом Новелом, у априлу 545 године, Јустинијан је доделио треће место после Рима и Цариграда Првој Јустинијани, која се за време његове владавине подигла негде у близини данашњега Скопља, па је под њену власт ставио дачке, трибалске, дарданске, мезијске и панонске владике. Тако је и сингедонски владика зависио од архиепископа Прве Јустинијане. У јануару 528 стигао је у Цариград, из Сингедона херулски краљ, да се покрсти. И то је један доказ да је Сингедон вршио значајну улогу у ширењу хришћанства међу варварима. Што се тиче економског живота, видели смо већ да је већина сингедонског становништва била састављена од војних граничара, који су обрађивали земљу и бранили град од Варвара. У једноме запису чак се изрично каже, како су Авари продрли у варош, јер се становништво, које је требало да је брани, налазило на пољским радовима. Поред тога у више махова извори помињу сингедоњане као врло веште бродаре. Они су управљали ратном дунавском флотилом, а свакако су се бавили и трговином и риболовом. У петом и шестом веку развио се већ био увелико у хришћанскоме свету и обичај одласка на поклоњење Христовоме гробу. Пошто је кроз Сингедон пролазио главни хаџиски пут из Европе за Палестину, наш град је и са тога, хаџискога гледишта, био значајно место и нека врста средњевековног туристичког центра. Као такав он се и помиње у чувеном путопису од Бордоа до Јерусалима, који је неки побожни хаџија још у четвртом веку био саставио за поклонике Христовога гроба и који је после вековима употребљаван. Што се саме сингидунске трговине тиче о њој немамо ближих података. Поред свега непријатељства са Варварима знамо да су