Opštinske novine
Стр. 530
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
Упоредна табела цена намирницама у Београду
Табела бр. 2: * 1 ока има 1'280 килограма. Поред горе наведених новаца, у Београду ишле су у трговачком саобраћају и мање количине аустријских новчаница. Најзад, београдска Јеврејска црквена општина, коју је састављао велики број београдских Јевреја трговаца, добро организованих, била је почела издавати. и једну врсту свога новца, који је пуштен у саобраћај и кога је Јеврејска општина примала по његовој номиналној вредности. Но, Кнез Милош наредио је, да се тај новац повуче из саобраћаја, и њега је нестало половином треће деценије. 5. Трговина пољопривредним производима Трговински значај и услови за трговински развитак Београда били су уско везани са привредним стањем земље, њеном производњом и њеним потребама. Готово сви вишкови производње у земљи сконцентрисали су се у Београду, да би одатле нашли пут свог извоза у иностранство. Исто тако све потребе земље, које је требало подмиривати споља, довожене су најпре у Београд и у Београду продаване за целу земљу. Било би цакле немогуће говорити и схватити трго-
вински значај Београда, а да се претходно, у неколико црта, не изнесе опште привредно стање, привредне могућности и потребе земље, која је алиментирала извозну и увозну трговину Београда. Пољопривредни ниво тадашње Србије био је врло низак. Земл>а се обрађивала само толико, колико је сељаку било потребно за његову употребу, и то врло примитивно. Све врсте мелиорација земље биле су непознате, а једино ђубре, које је несвесно помагало земљи, било је ђубре сеоске стоке. Само за гајење бостана око Београда и већих вароши употребљавало се ђубрење, пошто су ту новину Немци увели, и показала се врло корисном. Главно место у пољопривреди заузимале су житарице (пшеница, кукуруз, јечам и др.). но, као што рекосмо, то је сељак засађивао само за своју потребу, тако да жита за извоз није било. Трговина жита била је унутрашња, а за Београд, било је каткад потребно увозити га, највише из Срема. Несташица жита највише и најчешће осећала се у Београду, где је услед тога жито могло да достигне цене много изнад просечних. Ту трговину нарочито је рентабилно искоришћавао Кнез Милош. Једне године, на пример, купљена је у Сремској Митровици велика количина од 62.800 ока пшенице, по 16 пара ока, 62.160 ока кукуруза по 12 пара ока и 4729 ока кукурузног брашна по 12 пара ока. Та храна продавана је у Београду: пшеница по 22 паре ока, кукуруз по 17 г /2 пара ока, а кукурузно брашно по 25 пара ока. У то време, у унутрашњости Србије, нормалне цене биле су за пшеницу просечно 13 пара ока, а за кукуруз 8 пара ока. Треба истина нагласити, да су се тада, услед слабих саобраћајних сретстава, сретале и у самој земљи доста знатне разлике у ценама, што је зависило од родности извесне намирнице у извесном крају. Пшеница, кукуруз, јечам и овас били су ослобођени плаћања увозне царине, а за извоз плаћала се царина од товара: пшенице 20 пара; кукуруза, јечма и овса по 10 пара. Воћарство је било на ниском степену и калемљење воћака реткост. Главна воћка у Србији која је играла улогу у трговини Београда, била је шљива. Шљивацима била су редовно опасана села. Шљиве су сушене, или се од њих правио пекмез и ракија. Поврћарство није било готово никако развијено у Србији, док су се у томе одликовали Бугари. У Србији се гајио у већим количинама једино пасуљ. Грашак је био готово непознат и могао се видети само у београдским баштама. Да би се по Србији раширило гајење тако корисног и доброг кромпира, Кнез Милош морао је издати строгу наредбу, да сваки сељак на свом имању мора имати и засађен кромпир.
(1832 год. и 1932 год.)
Намирница
Цене у грошевима за 1 оку*
Цене у динарима за 1 кгр.
1832—1833 г.
1932 г. (јануар)
Хлеб
0*16—017
2-50-4-50
Месо говеђе
1
8—14
Месо овчије и козје
1-06
10-12
о
Месо свињско
1
8—16
Маст
4-го
10-14
Пасуљ
0-20-0-40
2-80—8
Сочиво
1-23
8—14
го
Пиринач
2-20
6-14
Е
Шећер
6
12-50—14
Млеко
0-25
3—4
О)
Сир
2
14—24
Ц е н
Кафа
10-10-20
38-60
Вино
0-09—0-30
8—15
Ракија
0-17—1
12—34
Зејтин
3-20—7
15-50—20
Сапун
6
6—13
Јаје 1 комад
0-05
0-75—1-20
= §
Пшеница
0-08—0-18
1-60-2-48
а) -Ј-Ш
Кукуруз
0-04—0-12
1—1-50