Opštinske novine

Стр. 636

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Скупоћа терена у Америци, могућност великих висина због нових конструкција и недовољна грађевинска свест у питању хигијене и естетике, довела је Америчке градове до облакодера. Сами по себи они су израз данашњег доба и културе и нису за одбацивање, али збијени на начин Њу-Јорка или Чикага претстављају неред у урбанизму и свако осуство познавања савремене хигијене. Јер урбанизам и хигијена морају ићи руку под руку а не бити један против другог. Француски архнтекта Корбизије, човек који свуда „пробија лед" или како Французи кажу који пробија свуда „окна и ствара промају да би после њега и други прошли туда" смело брише све досадање академске појмове из архитектуре и из урбанизма. Његове револуционарне теорије су реално основане јер се ослањају на нашу садању материјалну културу, на последњу реч из хигијене и на теорију да архитектура није декорација већ „осветљавање патоса" просторија, при заштити од непогода и пуно.ј хигијени. ГТростор и други наслов чланка нам не допуштају да се више забавимо о њему али смо илустрације ради навели да има и других мишљења сем досадањих академских на које ми нарочито у Београду мораћемо бити још дуго упућени с сбзиром на наше социјално и економско стање, правећи наравно бар колико толико компромисе и са новим идејама. Узевши све ово V обзир, наш Грађевински закон је одредио (§ 14) да се у земљи не могу допуштати вишље зграде од 5 спратова, дакле ако се за Београд мало и попусти због мансарди и мезанина то ипак значи да ми нећемо имати вишље фасаде од 20—22,00 мет., слично досадањим уредбама осталих европских градова. Облакодери код нас нису законом дозвољени. Наравно да ће се јавним зградама и споменицима дозволити и извесна прекорачења (§ 16) који ће још увек бити далеко од облакодера. О најмањим димензијама појединих просторија за становање Хигијена је већ давно рекла своју реч. Човек треба чистог ваздуха, светлости и сунца и то су неопходне физиолошке потребе. За један сат један одрастао човек употреби 540 литара ваздуха трошећи при том 24 литара кисеоника, т.ј. 576 литара кисеоника за 24 сата. Количина кисеоника је приближно подједнака у ваздуху како у пољу тако и у граду. Обично има 21 % кисеоника у ваздуку али у загушљивим просторијама, слабо проветреним, разних ноћним локалима и клубовима тај проценат спада на 19, 18 и 15%. Научна истраживања су показала да у колико је човек млађи и лакши да потребује пропорционално више кисеоника, т.ј. у односу на тежину тела деца требају за сваки свој килограм тежине 26 грама кисеоника а старији само 11 грама.

Становање у нехигијенским становима повлачи за собом велику смртност одојачади. Доктор Крувеијер тврди да смртност одојчади зависи од броја прозора у односу 22:12(!). Угљена киселина, чији се трагови једва налазе у атмосферском ваздуху јавља се у великим процентима у загушљивим просторијама. Обично је има 0,3% а може се јавити у позориштима и до 0,9%. Зна се да 2-хиљадити процента угљене киселине већ проузроку.је озбиљне последице на организму, (куварице, пеглерке, ложачи ит.д.). Због свега овога закон прописује најмање димензије станбених простора узимајући да за ноћ један одрастао човек треба 25.00 3 ваздуха, т.ј. 25000 литара ваздуха који са 20% кисеоника у себи имају 5000 литара кисеоника (деветострука сигурност од стварне потребе неопходна због микоба). Због тога се, рецимо, узима да је спаваћа соба од 4,50 метра дубине, 4,00 мет. ширине и 2,80 мет. висине, довољна за две особе. 4,5X4,0 = 18,00; 18,00 X 2,80 = 50,4 м 3 дакле по 25,2 м 3 ваздуха на особу. Наш правилник прописује најмање површине за поједине просторије овако: кујна 8,00 м 2 (око 2,70X3,00) соба 18,00 м 2 (4,50X4,00); клозет (1,00 м 2 ); девојачка соба (млађи) 6 00 м 2 (2,00X3,00), док Закон прописује висине просторија (§ 30) на следећи начин: 1) за становање: у сутерену и мансарди 2,50 мет., у приземљу 3,00 м., у спратовима 2,80, а за домаћинске сврхе 2,25 м. 2) за трговачке и занатлиске радње V приземљу 3,50 мет.; 3) за радионице и то V сутерену и мансарди 2,80, у приземљу 3,50 а у спратовима 3,00 мет.; и 4) за кафане и јавне локале 4,00 мет. Наш Грађевински закон има један параграф § 22, који је врло значајан као појава. По њему администрација добија право да се меша у Естетику. § 22 захтева да свака грађевина мора бити архитектонски обрађена, да мора да је у складу са околином и да се дозвола за зидање не може дати за оне грађевине које би ружиле слику краја, улице, места. Ако се узме у обзир латинска пословица »Бе -^иб^ђиз поп ез! сНзри1;апс1иг« лако ће се разумети да ће се ,у том питању долазити до неспоразума. Међутим § 22 има пуно оправдања. Данас се сматра као правило да се администрација може мешати у Естетска питања. Јер естетика града није луксуз за један народ већ иста онаква потреба као и чистоћа. Све оно што доприноси да се један град унакази огрубиће истовремено и душу становника, снизиће ниво његове интелигенције, разбиће му енергију и посејати обесхрабљеност .