Opštinske novine

Стр. 638

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ште. Испади на фасадној страни дозвољавају се не детаљно, јер би го јако спутавало архитекте у пројектовању већ глобално у максимуму. Тај максимум је већи за шире улице а мањи за уже и то у вишљим спратовима се допуштају већи испади него у нижим. Испади у приземљу су сведени на најмању меру да би ее што мање одузимало од тротоара, затим они главни почињу на висини обично преко 3,00 м. т.ј. да пролазницима не би сметали. Берлински прописи траже да сви испади на фасади преко 0,50 мет. не заузимају у сваком спрату више од дужине фронта и да морају најмање за 1,00 мет. бити удаљени од суседа али обично за дужину ипо свога испада. У случају да је то „еркер" и да има бочне прозоре, морају најмање бити удаљени 2,5 м. од суседа т.ј. 5,00 мет. од прозора до прозора на два суседна еркера. Испади се допуштају овако: у улицама широким 12,00 мет. највише 60 см. после за сваки метар ширине улице још по 10 см., али највише 1.00 мет. Цокле смеју највише 13 см. да испадају а венци од цокле 20 см. Париска уредба се држи истог принципа и допушта у спратовима испаде од 80 до 120 см. за улице од 10 до 20 мет. ширине, у приземљу су ти испади сведени од 20 до 60 см. да би што мање сметали саобраћају. А горњи већи испади су допуштени на висини од 3—6 мет. од тротоара, према томе у колико се улица више сужава у толико испад мора бити на већој висини од тротоара. У односу на допуштену количину испада, док Немци траже линеарно да испади смеју да заузму У± од ширине фонта, Французи захтевају површински т.ј. да испади у горњем делу фасаде не смеју да заузму више од V 8 површине горње фасаде. А специјалне напомене допуштају олакшања за кубета и испаде који би се нарочито оцртавали на небу. Наша уредба од стране Мин. грађевина у својим члановима 23 до 31 говори о испадима детаљно и односно заузећа фасаде држи се немачког принципа, линеарног, те зграде неће моћи имати шире испаде од 2 / 5 фасаде. Степенице служе у згради за саобраћај пешака и унос намештаја и морају бити пажљиво изграђене. Да се један човек слободно креће потребна му је стаза од 0,60 м. ширине (просечно) а да би се двојица мимоишли потребно је два пута толико т.ј. 1,20 м. Због тога се та мера узима као средња ширина степена у згради. Уже или шире степенице су само знак допуштене штедње или потребног луксуза због већег саобраћаја. Односно висине и ширине газишта ту се води рачуна о човековом кораку, који је два пута дужи од ширине газишта једног степена (0,30 м.) али зато човек савлађује висину од 0,15 м. просечно, док кад прави нормални корак треба да иде хоризонтално. Сви пра-

вилници обраћају пажњу на горње захтеве али поглавито захтевају да степенице буду сигурне од пожара и да у случају пожара могу добро да послуже за спасавање. Због тога се махом забрањују дрвени степени. Правилници су разни: Франкфурт допушта дрвене степене само у приземним зградама и захтева да ни једна особа не сме бити удаљенија од 20,00 мет. од степеница. Рим не допушта ни један једини степен од дрвета, а Лондон захтева специјалне помоћне степенице за сваку зграду вишу од 10,30 мет.; у Америци помоћне степенице долазе обично сасвим споља као прилепак. Наш Грађевински закон (§ 40) допушта дрвене степене у вилама на 1 спрат, иначе траже да се оне раде од несагорљивог материјала. Члан 19 Министровог правилника допуњује га детаљно држећи се општих принципа. У случајевима да је полицијска власт одвојена од општинске, као што је то код нас у Беогаду, брига о спречавању пожара и о старању како да се пожар избегне помоћу несагорљивог материјала припада полициским правилницима. Тешко је, међутим, тачно одредити делокруг рада општине и полиције у том питању и правилници општинскограђевински и полициско-пожарни мора да допуњују једна другог. Полиција обично захтева: да се зграде не смеју покривати сламом; (§ 39 Грађевин. закона говори исто о томе) да се не смеју подизати зграде од дрвета; прописује намештање хидраната у зградама; тражи да се димњаци уредно чисте и т. д., а општински правилници доносе правилник о дебљини пожарничких зидова, о њиховој изради, о зидању димњака и камина, о изради кровова ит.д. — При осигурању зграде од пожара води се рачуна да она према суседу има један зид без отвора, и да тај зид, кога видимо и у крову као бочни калкански зид, нарочито код слепљеног начина зидања, буде исто тако без отвора и да надвишује кров бар за 0,30 мет. Сви немачки новији правилници (Берлински из 1925 год.) нарочито воде о томе много рачуна. Значи да се зграда мора тако озидати да у случа.ју пожара бочни зидови и калкани служе као какав оклоп и да спречавају ширење пожара на суседе. То је врло добра предохрана која је и код нас озакоњена § 37 став 11 новог Грађевинског закона. Код слепљеног начина зидања Французи допуштају средњи заједнички зид (тиг тИоуеп) који је озидан у конгломерату (камен и бетон) , дебљина му је 0,50 мет. кроз све спратове. Он лежи на средини границе имања и дели подигнуте зграде у правом смислу речи као ограда која спречава пожар. На њега се не смеју наслањати никакве међуспратне конструкције, једино се димњачке вертикалне цеви смеју упуштати у њега. Користан је јер