Opštinske novine
Стр. 646
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
хипотекарну банку; 1,41% на Поштанску штедионнцу; 12,29% на Регулативне. градске и општинске штедионице; 13,31% на задруге. Од улога код банака отпада на банке, чија су седишта у Загребу 40,4% од свих улога у банкама, 13% на Београд, 5,4% на Сарајево, 10% на Дунавску бановину, даље 3,7 % на Савску, 2,7% на Вардарску, 2,1% на Дринску, 1,6% на Зетску, и 1,2% на Приморску и 0,5% на Врбаску бановину. Других података о улозима на штедњу код нас не постоје. Једино што је Поштанска штедионица, за део улога који се односи на њу, делимично разрадила. Тако, према извештају за 1931 годину, на свих 334 милиона динара, колико су износили улози крајем 1931 године, било је 177.252 улагача, односно на један улог отпада динара 1.884,67. Детаљнији преглед даје нам само Штедионица, према коме су улози били овако расподељени:
84.048
улога
отпада
на
улоге
до
100 динада;
55.995
улога
отпада
на
улоге
до
1000 динара;
22.922
улога
отпада
на
улоге
ДО
5000 динара;
12.071
улога
отпада
на
улоге
ДО
25.000 динара;
1.602
улога
отпада
на
улоге
ДО
50.000 динара;
416
улога
отпада
на
улоге
ДО
100.000 динара;
165
улога
отпада
на
улоге
ДО
250.000 динара;
20
улога
отпада
на
улоге
ДО
500.000 динара;
7
улога
отпада
на
улоге
до
1,000.000 динара;
2
улога
отпада
на
ул. преко
1,000.000 динара.
1919
1923
1927
1931
код банака Чешке 1.267,7
6.332,4
9.192,1
10.848,2
код Штедионица
5.326,3
10.260,0
14.239,0
19.900,7
код задруга тиоа „бсћике — ОеШгзсће" 2.387,7
5.870,0
9.211,7
12.800,3
код задруга типа „КаШеззеп"
1.346,5
2.924,5
4.151,7
5.306,2
код других задруга 3,7
13,6
43,2
58,4
код котарских заложних завода 807,9
1.908,7
2.902,2
4.187,9
Разне новчане установе у Подкарпатској Русији 1.235,8
2.167,9
2.975,1
3.736,3
Ко су улагачи? 69.344 ђаци; 15.667 жандарми и војници; 13.620 државни чиновници; 10.455 деца. Ти су подаци од велике вредности, и ако се они односе на 1,41% од свих улога на штедњу. Поштанска штедионица је улоге на штедњу, схватила доста озбиљно, а ми се надамо да ће једном интензивнијом, смишљенијом и ефикаснијом организацијом она моћи да успе још много боље. А то нарочито ради тога што Штедионица ужива поверење масе, што може да развије бољу организацију по земљу него и једна друга новчана, државна или приватна- установа, што су друге штедионице код нас недовољно развијене, и најпосле, што то и треба да буде, као и код свих других држава, главни рад Поштанске штедионице, њезин „гајбоп с1'е1:ге".
Ми ћемо, ради боље илустрације рада око улога на штедњу да кажемо неколико речи о улозима на штедњу у Чехословачкој, тако је стање улога на штедњу (на уложне књижице) било код њих ово крајем године:
Свега: 12.375,6 29.477,1 42.715,0 56.838,0
Према томе су Чеси повисили своје улоге од 1919 до 1931 године за 44.462,4 милиона Кч., односно преко три и по пута више. Друга је карактеристика улога Чехословачке, да од 54,838 милиона Кч., отпада на банке (на тих 24 који држе улоге на штедњу), свега 10.848 мил. Кч., односно 19,7 % , г ) док код нас, како смо раније видели отпада на банке скоро70%. То даје сасвим други изглед улозима, сасвим други смисао улагача. Јер оно што смо ми видели код наше Поштанске штедионице, што нема никаквог значаја када се узме у обзир стање улога код осталих установа, видимо то код Чешких штедионица, које су успеле да за сакупљање улога на штедњу буду на првоме месту. У Чехословачкој има 366 штедионица. Од тога отпада на Чешку 242, на Моравску и Шлеску 115 и на Словеначку 9. 18,065.615.000 Кч., колико су износили улози на штедњу (на књижице) крајем 1930 године, распоређено је међу 3.948.070 књижица, тако да на једну књижицу отпада просечно Кч. 4575,80 односно 7757 динара. То је према стању наше Поштанске штедионице замашна сума. Али када деталзније прегледамо статистичке податке видимо да на износ до 500 Кч., отпад 1.913.658 књижица, што је скоро половина свих уложних књижица, док на оне преко 100.000 Кч., отпада свега 13.140 књижица. Дакле и овде је штедионица окупила око себе гро најсиромашнијих слојева. IV. Беград заузима важно место у нашем новчарству. Он се налази на челу новчаних завода у Југославији гто броју завода .— има 61 новчани завод — по главници и по резервама, док осетно заостаје за Загребом у улозима на штедњу. Његова уплаћена главница има
т ) У оно нису убројене банке у Слоненачкој и Подкарпатској Русији, чији су улози и иначе незнатни .