Opštinske novine

Стр. 696 I тввввашша зграда за становање јер је Београд одмах после рата био врло оскудан са становима. Тако су већ у Финансијском закону за год. 1920/21 ушле Одредбе за уређење Београда којима је прописано: Чл. 1) Да се ослобађају од пореза ново подигнуте зграде и то: приземље и једноспратне за време од 10 година; двоспратне за време од 20 година и троспратне и вишеспратне за време од 30 година. Чл. 2) Да се у делу Београда од Калимегдана па Савом, Немањином, Београдском, Ратарском и Душановом улицом, не могу подизати зграде са мање од једног спрата (осим призема), а у улицама: Краља Петра, Кнез Михаиловој, Престолонаследниковом тргу, Његушевој од Београдске, Кајмакчаланској, тргу Војводе Мишића, Краља Александра (од Кнез Милошеве до Београдске) Кнез Милошевој (од Лондона до Академије), Чарапићевој, Краљевом тргу, Узун Мирковој, Позоришном тргу, Коларчевој, Поенкаревој, Немањиној (од Кнеза Милоша до Вилсоновог трга), Вилсоновом тргу, Карађорђевој, Зеленом Венцу, Обилићевом Венцу, Кнез Михаиловом Венцу, не могу подизати грађевине са мање од три спрата. Овим чл. 2 овлашћен је Општински одбор, да по саслушању Грађевинског одбора и одобрењу Министра грађевина, пропише детаљне услове за изграђивање појединих важнијих улица и да може прописати техничке услове према савременим захтевима науке, изузетно од Грађевинског закона. Чл. 3) Да се овласти Општина београдска да се за просецање улица и регулацију плацева као и за друге јавне потребе, може завести кратак поступак т.ј. принудан откуп свију имања, која су за просецање улица и нову регулацију потребна, путем процене од стране мешовите комисије. При овоме, сопственици којима се имање сече, добијају накнаду само у том случају, ако се вредност целокупног имања тим просецање умањује, а ако имање добије већу вредност онда сопственик нема права на накнаду. Чл. 4) Овлашћује се Општина београдска, да за исплату нових регулација и грађење нових улица, установи регулациони фонд у коме ће циљу моћи наплатити 0.5% на повећану вредносг непокретних имања, према њиховој претходној вредности и то само на она имања чија вредност прелази 100.000 динара. На основу чл. 2 одредба за уређење Београда које су напред изложене, Краљевским указом прописани су Технички услови на основу чл. 36 Грађевинског закона за варош Београд, у циљу задовољења најнужнијих хигијенских, естетских, економских и других захтева, који су потребни за подизање наше престонице. Овим техничким условима одређени су нови прописи изузетно од Грађевинског закона и Грађевинског правилника који је прописан 1 марта 1897 и то:

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ 1) Неизидана површина за област главног дела Београда од Калимегдана до Лондона и од Душанове улице до Карађорђеве, Каменичке и Краљице Наталије улице, може се свести на */ в за имања која излазе на једну улицу и */ 8 имања на две и више улица. За остали део Београда остаје неизидана површина како је предвиђено старим Грађевинским законом т.ј. на */* за имања на једну улицу и 7 5 за имања на две улице. 2) Нова величина дворишта за осветлење простора за становање; 3) Нова величина светларника из који се осветљавају одељења у којима се не станује; 4) Вентилација светларника; 5) Архитектонска обрада зграда које су окренуте Сави и Дунаву; 6) Висина зграда која може ићи до највише за један и по пута ширине улице а висина простора за становање да може бити и до 2.80 м. а за мансарде најмање 2.5 м.; 7) Две виле могу се саставити у једну архитектонску целину у случају када оба суседа једновремено зидају; 8) Ивице еркера, балкона, веранде и других испуста на фасади која према суседу највише испадају, морају имати најмање два пута веће одстојање од границе суседа, него што има испад; 9) Главни зидови на највишем спрату и мансарди морају бити најмање 30 см. дебљине, у осталим нижим спратовима у свака три спрата дебљина гих зидова мора бити најмање 45 см., и за свака три нижа спрата по 15 см. појачани; 10) Стопе темеља појачавају се најмање за 15 см. но што су приземни зидови а најмање за 1 метар испод површине околног природног земљишта. 11) Конструкције од армираног бетона рачунати и изводити према немачким прописима за грађевине од армираног бетона од 1916 год.; 12) За бетонске и гвоздене конструкције потребан је статички прорачун; 13) Веза канализације мора се извести са постојећим зградама у току 1922 год. код нових при њиховом грађењу; 14) Улазак у зграду или имање може бити и мањи од прописа у чл. 32 Грађевинског правилника, али никако испод 1.20 м. за улазе који су предвиђени 1.50 м. и 1.60 м. за улазе од 2 м. Ови технички услови који су донети на основу чл. 2 Финансијског закона за 1920/21 год. важе још и данас као допуна и измена Грађевинског правилника од 1897 године. Остале одредбе Финансијског закона за 1920/21 год. уношене су и идућих година до 1924/25 г. са извесним допунама и изменама. У Финансијском закону за 1924/25 год. одредбе из чл. 1, 2 и 3 Финансијског закона за 1920/21 односно чл. 249, 250 и 251 Финансијског закона за 1922/23, ушле су у чл. 240, 241