Opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 699

мах (1928 год.) прошири грађевински реон на цео општински атар и ако за овај део није било израђеног регулационог плана, а пројект нове, четврте Уредбе о извођењу генералног плана израдила је општина тек фебруара 1929 год., опет пред сам крај финансијске године. Овај пројект углавном се није разликовао од трећег пројекта, само је сада за нарочита насеља ван граћевинског реона — који још није био дефинитивно утврђен — сматрано земљиште са најмањом површином од 20.000 квадратних метара, које може да служи за подизање малих раденичких станова, економски слабих грађана, индустријских предузећа или томе слично. Код ових насеља дозвољена је најмања површина појединих плацева од 200 квадратних метара, и дужина фронта лица парцеле 7.5 метра, с тим да се подижу двојне зграде од по 3 метра између ових. Пројектоване улице морају бити широке најмање 4 метра коловоза а одстојање међу зградама 8 метара. И овај пројекат Уредбе о извођењу генералног плана Београда није се могао узети у расматрање из истих разлога из којих и раније израђени пројекти а сем тога и за ову Уредбу био је прошао рок до које се имала по Финансијском закону за 1928 29 израдити и одобрити, а у Финансијском закону за 1929,30 уопште није била унета никаква одредба о уређењу Београда. У.1929 год., октобра месеца, био је донет Закон о атару Општине града Београда и о мерама за изградњу Београда и околине и у њему је било предвиђено: 1) По ставу 2 чл. 5 Закона о атару, Општина београдска требала је да изради Уредбу о подели атара на зоне и о проширењу садањег реона града Београда у обиму атара. 2) По ставу 3 чл. 5 овог Закона, Општина београдска требала је да изради Грађевинску уредбу по којој се имају подизаги грађевине према намени грађевинских зона у смислу чл. 5, за делове атара које не буду ушле у грађевински реон града Београда. Уредба имала је да се односи на поделу атара на зоне и о проширењу садањег грађевинског реона у обиму новог атара, а Грађевинска уредба по т. 2 односила се на подизање грађевина према намени грађевинских зона само за делове атара који не буду ушли у грађевински реон града Београда. Према томе, Законом о атару Општине града Београда, није била предвиђена никаква уредба која би прописала начин подизања грађевина у одређеним грађевинским зонама за део Београда у ограниченом грађевинском реону нити Уредба о извођењу генералног регулационог плана Београда каква је била предвиђена у Финансијским законима од 1921/22 до 1928/29 гадине, Тако је сад главни део Београда овим

био изостављен и за њега није била предвиђена никаква уредба. После овога Закона о атару, Општина београдска није више приступала изради нових пројеката за Уредбу. Само је приступила раду на одређивању грађевинског реона и изради регулације за део Београда између старог и новог грађевинског реона према Закону о атару и до сад је у неколико већ приведено крају питање регулације Београда на целом одређеном грађевин. реону. У овом правцу сад општина има да поступи како је то изложено о изради регулационог плана и Уредбе о његовом извођењу у напред изнетим написима у бр..8 и 9 „Београдских општинских новина." По питању израде Грађевинског правилника Београдска општина треба да приступи прикупљању потребних података и решавању питања која су у вези са Грађевинским правилником по Грађевинском закону. У свима досадањим текстовима о уређењу Београда у Финансијским законима, као и у Закону о атару Општине града Београда и о његовом уређењу, нигде није било одређено, како ове Уредбе треба да изгледају, шта има да садржавају и у ком року овакве уредбе треба да буду израђене. Ово је била главна мана свих ових после ратних прописа за израду Правилника и Уредаба, што за њих у законским прописима није било бар у главним линијама одређено како се имају радити, шта имају садржавати и рок у коме овакви Правилници — Уредбе треба да буду израђене. С тога и није никакво чудо, што се са израдом њиховом лутало, што су у овакве Правилнике — Уредбе — уношене и такве одредбе, које са изграђивањем Београда немају никакве везе и што, најзад, овакав Правилник — Уредба — за Београд још ни до данас није израђен. Као што је већ поменуто у ранијим написима о регулационом плану и Уредби о извођењу регулационог плана тек доношењем новог Грађевинског закона 1931 год.и сад обнародовањем општих упутстава за израду Грађевинског правилника решено је и важно питање како се имају радити ови правилници за сваки град — варошицу — посебице, шта овакви правилници имају да садржавају и рокови у коме имају бити израђени. Сад је једном решено и питање назива уређајних основа тако, да се Уредбом обухватају прописи који се односе на извођење самог регулационог плана и уређење насеља а Грађевинским правилником обухватају се прописи који се односе на подизање самих грађевина и поступак око одобравања планова и вођењу надзора над изграђивањем насеља. Из свег овог досадашњег рада на изради грађевинских прописа ради уређења Београда види се да није било једног одређеног плана и програма рада по коме би се имало радити, па да се одмах после рата, када је требало што пре имати израђене регулационе планове

2*