Opštinske novine

©ПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 715

Према томе, једној просечној београдској породици стално, из месеца у месец, апсолутно недостају свака новчана сретства за довољну исхрану, за духовно усавршавање и културне потребе, за попуну одела и рубља, за лекара и лекове, осигурање и бању, за саобраћајна сретства (аутобус и трамвај), за деч.ју школарину и т. д. Другим речима, недоста.ју им могућности да воде чак и најскромнији живот, јер заиста не може се узети да је пун човечји живот: полумрачни стан, недовољна храна и нешто одела. То је једва нешто више од псећег живота! Плате свих београдских чиновника, и државних, и самоуправних, и пензионера, и осталих нижих службеника — све су до сада претрпеле неколико осетних смањивања, често и до 20%, али живот у Београду није ни за 5% постао јевтинији! Још за оне који кувају код куће, бар се нешто мало осећало падање цена животних намирница (и ово је важило до пре месец два дана, од када су животне намирнице опет почеле да нагло поскупљују), али за огроман број нежењених и неудатих чиновника и чиновница, уопште грађана и граћанки, ни за један ,,промиле" живот није појевтињао. Цене животним намирницама мора.ју да

буду у пуној сагласности са величино-м плата и надница огромне већине београдског становништва, и ни у ком случају не смеју прелазити тај ниво. О томе мораЈу да поведу најстрожијег рачуна сви надлежни фактори, а на првом месту Београдска општина. Док се та хармонија односа између цена животних намирница и величине плата и надница не усностави — питање скупоће и апровизациони проблем сећи ће и даље свом својом оштрином сиромашни београдски свет. Како у Београду има 85% економски слабих грађана, то се ова оскудица и страховито низак стандард живота показује као опште обележје економске ситуације београдских грађана. Из тога избија више него очевидно, да се свима позваним и меродавним круговима наме*=е неодложна потреба, да из ове врло тешке ситуације извуку своје грађане што пре и што потпуније. Београд не сме још дуго да остане са незавидном славом једне од најскупљих вароши у Европи у погледу станова, огрева и одела; још мање сме да има тужну репутаци.ју града у коме с.е свет најгоре и најнерационалније храни, а туберкулоза суверено царује као какав азиски сатрап. 1

Квалитативна садржина утрошвних животних намирница у Београду од 1924—1931 године 2

Количина хране (безхлеба и кланичног меса) ч

По 1 становнику

Беланчевине Масти

Угљених хидрата

Калорија

Калорија годишње

Калорија дневно

Нето тона

Килограма

Милиона

јединица

1924

47.190

2,416.084

2,932.843

11,774.108

86.771

510.977

1424

1926

51.771

2,703.345

3,261.107

11.665.605

89.282

487.108

1334

1928

54.943

2,789.507

3,674.351

11,889.289

94.354

445.476

1220

193«

50.761

2,700.333

3,471.413

17,197.505

97.588

408.039

1108

Криза и апровизациони проблем стоје данас у тесном корелативном односу. Питање скупоће живота мора се упоредо расправљати са решавањем апровизационог проблема. Ангажман државе и општине у тој акцији мора да буде брз и координиран. Читав сплет социјалних рефорама, мањег и већег 1 Прорачунавајући исхрану Београда у 1929 «г. а она је била и релативно и квантитативно боља од озих последњих година за преко 20% — утврдили смо провереним цифрама хронични мањак у потрошњи према потребноме минимуму за исхрану 23,8% или — другим речима — да је Београд 1929 год. потрошио хране за 172.314 становника, а да му је недостајало хране — рачунски говорећи —; за 53.615 становника! Зар ово откриће није страшно?!

обима, неизбежно су везани за решење горњих проблема. Са многим сталешким предрасудама мора се храбро раскинути. Н. пр. однекуд се сматра да ни општина ни држава не треба да се мешају у апровизациони проблем, најмање тек да у режији својој отварају предузећа за регулисање цена или орга-

- Ова количина уку-пне годишње потрошње животних намирница у Београду треба да се повећа у свакој години: 1) са потрошњом хлеба; 2) са потрошњом меса добивеног са београдске кланице. Јер то месо не улази у статистику увоза. У 1930 години била је потрошња кланичког меса 9,495.498 килогр. а хлеба око 29 милиона килогр.. Са извесним колебањима на више та је потрошња морала постојати и у свима осталим годинама за које — изузимајући још 1929 год. *—_ немамо ових података у потпуности,