Opštinske novine

Стр. 726

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Улице и посредништва Из података о ниским продајним ценама, о местима где се налазе ове радње и у вези са висином кирија, а нарочито с обзиром на број комбинованих радњи: кујна са дуванџиницом, млекара са пиљарницом, бифе, кујна и дуванџиница, Млекара, посластичарница и воћарница, кујна и посластичарница, Бакалница и бифе заједно и т. д., може се наслућивати хигијенско стање многих ових радњи. Јер, „разрађене и добро уведене радње" са 4, 5, б, 7 и 8 стотина динара, и, оне у центру са 1.200 динара кирије, а још пре оне са комбинованим артиклима, не могу бити хигијенске ни у најобичнијем смислу те речи. Када је просечна продајна цена радњи у понуди само 16 или само 23 хиљаде динара, а минималпе годишње кирије скоро 14 хиљада динара, онда је прави апсурд претпостављати ма какво хигијенско одржавање код оваквих радњи. И најмањи локал повлачи какву стотину динара месечног издатка на одржавање стварне чистоће, што би годишње значило тринаесту или четрнаесту кирију, која је и без тога у односу на укупни „капитал" као 83 : 100! Узалудан је посао београдске општине око санитетског контролисања оваквих радњи, када се има на уму и сва грађевпнска беда оваквих локала, онда је немогуће ни замислити обичне мере за будуће постигнуће хигијенизирања. У новембру месецу 1931 године извршено је у Београду Санитетско-полицијских прегледа: Кафана, рестор., бифеа: Месар. и кобасичар.: Хлебарн. и продав. хл.: Бурегџиница: Бозаџиница: Бакалница и колонијал Пиљарница: Млекарница: Посластичарница: Берберница: Народних кујни: Ћевабџиница: Јавних купатила: Свега 4.903 4.453 450 9.17% Дакле читавих 9.17% нађено је у неисправном стању у области саме чистоће. Међутим, у хлебарницама, бурегџиницама, бозаџиницама, пил>арницама, млекаџиницама и народним кујнама, процент неисправних достиже читавих 13.73%!. Што ближе конз у м у тим горе хигијенско стање.

У поменутом добу прегледана је чистоћа и код 3178 домова и дворишта, где је констатовано 699 неисправних. Тада је извршено и 232 анализе, или укупно извршено разних прегледа 8313, код чега је констатовано неисправно стање у 1152 случаја, а реферисано за казну само 378 сопственика, или само 32.81% од броја неисправних. Размера између броја неисправних и броја за казну реферисаних условљена ј е, по нашем мишљењу, чпњеницом очигледне немогућности кажњавања чак и онда кад је казна заслужена. Јер, чини нам се, да је бескорисно и кажњавати за нечистоћу онога који је склон да прода целу своју радњу за 2, 3 или 4 хиљаде динара. * Београд са својим огромним територијем од преко 3,000.000 квадратних метара површине и близу 1000 улица и уличица, има "с в е услове за вођење и потенцирање рђаве и негативне привредне политике. Издробљена, сићушна предузећа, и трговине са атомским „капиталима" множе се заједно са произвољним ширењем насеља. Појединци, чак и неписмени, лишени могућности — не само у годинама акутне привредне кризе, већ и у добу коњуктуре — немогавши да се запосле у каквој индустрији, одају се „трговини" и свакојакој шпекулацији. То је, међутим, очигледно нездраво стање; оно може корисно послужити само једноме интересу: неприродној акумулацИји рентовнрг капитала. Јер, раштркано и разбацано насеље Београда условљава разбијену, сићушну, антихигијенску трговину, која потребује безброј локала са безбројем недостатака: економских, хигијенских и осталих. И на периферији и у центру Београда, чак и пред капијама наших централних санитетских институција, праве се бедне штенаре од дасака, на асфалтираним тротоарима, за продају разних животних намирница! Београду је неопходна једна привредна политика, која би годинама циљала за индустријализацијом, којом би се изменила његова садашња економска структура и физпономија. Гладноме „газди" са „капиталом" од 2 или 4 хиљаде динара — створених у већини случајева продајом „тала" у селу — треба тежити да се да „сита" надница у фабрицп п радионицп. Да се то постигне ваљало би водити више рачуна у многим питањима: у сужавању грађевинског реона; у сузбијању свестраних злоупотреба код ренте; у организацији модерне кредитне политике; у рушењу скупоће живота; у сталном побољшавању социјалних прилика оних што учествују у производњи добара. Без тога, Београд ће још дуго остати варош са малобројним п р о д у к т и в н и м, и са многобројним непродуктивним становншптвом, које живи од шпекулације и чиновниковања. Прегле дано

Исправно Неисправно

689

623

9.58%

496

451

9.07%

584

499

14.55%

12.30%

15.94%

868

851

1.95%

856

762

10.98%

187

166

11.23%

159

154

3.14%

389

361

7.20%

38?

318

17.40%

149

146

2.01 %

—