Opštinske novine

Стр. 734

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

десно од њих постројиле су се са заставама делегације: француских ратника „Поали д'Ориан", руских инвалида, четника; па Обласни одбори: Сплита, Крагујевца, Загреба, Сарајева, Љубљане, Јагодине, Карловца, Новог Сада, Осјека, Цетиња и други. Пред почетак свечаности дошли су чланови Владе, на челу са претседником г. др. Миланом Сршкићем. Београдску општину заступао је лично претседник, г. Милутин Петровић. На главним трибинама примећени су: г.г. генерал Димитријевић, маршал Двора, др. Коста Кумануди, претседник Народне скупштине, др. Анте Павелић, претседник Сената, генерал Драгомир Стојановић, Министар војске и морнарице, војни аташеи свих савезничких држава и претставници многих друштава и организација. Долазак Њ. В. Краља и почетак свечаности Тачно пет минута пре 11 часова, објављено је преко звучника да Њ. В. Краљ долази. При помену Њ. В. Краља инвалиди су, као по команди, из хиљаде грла громко кликнули:

Чело поворке ратних инвалида са новом заставом и заставама „Поали д' Ориана" и руских инвалида.

„Живео Краљ! Живео!'' Музика је одмах засвирала химну, и Њ. В. Краљ, уз бурно и дуготрајно клицање, ушао је у главну ложу, која је била искићена цвећем. Својим пријатним осмејком Њ. В. Краљ је дуго отпоздрављао. Звуци молитве, које је интонирала војна музика, прекинули су клицање и свечаност је отпочела. Освећење заставе обавио је изасланик Њ. Св. Патријарха, нови београдски викарни епископ г. др. Викентије Вујић, уз асистенцију свештенства. По обављеном верском обреду, претседник Удружења ратних инвалида, г. Божидар Недић и заставник г. Жика Тодоровић, са заставом су пришли ложи Њ. В. Краља, где је Њ. В. Краљ ставио на заставу своју ленту и укуцао свој почасни клинац. Ова.ј призор код инвалида изазвао је неописано одушевљење, и они су опет дуго и бурно клицали Њ. В. Краљу.

Говор Њ. В. Краља По завршеном свечаном чину, Њ. В. Краљ, често прекидан одушевљеним клицањем инвалида, одржао је овај веома леп говор: Јунаци, Напајани националним идеалима и васпитани у чистом родољубљу, Ви сте, кад је куцнуо суђени час, показали ко сте. У својој скромности, Ви то и не показујете, али то казују Ваше тешке ране, једва извидане. Пукови и Армије који су под Врховном Командом блаженопочившег Краља Петра (дуготрајни усклици: Слава му!) као и под Врховном Командом Мојом (дуготрајно и одушевљено клицање „Живео Краљ!" „Живела Југославија!") пронели славу српско-југословенског оруж ја широм целога света, видели су Вас на делу! Ви сте они у чијим је рукама, при одбрани земље и образа, свака пушка била убојита. Предуге су биле године рата и самоодрицања, премного је било непри јатеља што су тражили ,наше национално поробљење и истребљење, али је надасвим ста јала Ваша вера у Бога и у успех наше праведне ствари, Ваша љубав према Домовини и Ваше осећање дужности. ' Зато сте без роптања давали снагу, крв, очни вид, себе.. . Достојно и часно били сте свој велики бој за Коаља и Отаџбину (дуготпајнп усклици „Живео Краљ и Југославија!"). Били и надбили! Милошћу Бож јом, а уз снажну и обилату потпору својих великих савезника (Живели Савезници!) српска војска и југословенски добровољци својом истрајношћу и храброшћу, у којој сте Ви вазда предњачили, успели су остварити слободу и уједињење, и дати широке и дотле невиђене границе уједињене Народне Дожаве, велике и моћне нам Краљевине Југославије (Живела Краљевина Југославија!). Пожртвовању са којим је она стварана, али којим исто тако има да буде чувана, Ви ћете бити живп пример и учптељ младом поколењу; а Ваши по удесу другови, које је немилосрдност истори је прикивала за туђинску страну све до самог у једињења, биће најбоље предање и наук коликим се страдањима ваљало откупљивати од окова судбине док нисмо дошли довде да нас више никакве границе нити раздвајају нити ће нас раздвајатн. (Тако је! Живео Краљ Александар Први! Живела Краљевина Југославија!). Са том жељом подарујем Вашем Удружењу као Врховни Командант (одушевљено и дуготрајно клицање Његовом Ве-