Opštinske novine

Стр. 740

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

и трајале су пуна три дана. Велики број говорника изнео је врло тешко стање општинског особља у великом броју наших општина. Исцрпне реферате поднели су: г. др. Рулер из Земуна, о општинском законадавству, г. Крамбергер из Марибора, о положају општинских чиновника на страни и у Југославији, г. Морсец из Загреба, о жељама и тежњама општинских службеника у Југославији. На основу свих ових мишљења и реферата, усвојена је следећа резолуција: Предлаже се, да се у новом Закону о општинама уваже нарочито ови оправдани захтеви: Да се донесе уредба о општинским служ беницима најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу новог закона. Та уредба мора да садржи: да се имају безусловно установити пензије за сва службеничка места; да се осигура сталност и непокретност општинских службеника; да се очувају стечена права по досадашњим законима, статутима, уредбама и уговорима свима активним и пензионисаним општинским службеницима и њиховим породицама; да се општинским службеницима осигура минимум т. ј. да принадлежности општинских службеника не могу бити мање од принадлежности државних службеника са одговарајућом спремом, да се утврде досадашњи службеници на својим положајима, који испуњавају услове свога звања; да се имају основати пензиски фондови за исплату личних и породичних пензија код свих бановинских управа, а где већ постоје као код неких

бивших жупанија да се споје у бановинске; да банске управе издају за управу таквих фондова правилнике; да у управу фондова имају ући безусловно и претставници општинских службеника; да се има провести изједначење евентуално различитих пензионских принадлежности уз очување стечених права; да се дисциплински судови у првој инстанци образују код банске управе, а у другој је Управни суд; да се дају општинским службеницима све оне погодности које уживају и државни чиновници; да општинске службенике бира општински одбор; и да општински чиновници буду и теоријски и стручно образовани, те да су у ту сврху дужне бановине подићи и посебне школе. Да се ова резолуција заједно са прерађеним поглављем и образложењем израђеним у меморандуму Савеза достави: г. Министру Претседнику, г. Министру унутрашњих послова, г. Претседнику Народне скупштине, г. Претседнику Сената, одбору за проучавање пројеката закона о општинама и свим сенаторима и народним посланицима. Последњој седници Савеза службеника градских и сеоских општина, на којој је горња резолуција дефинитивно усвојена присуствовали су и народни посланици: г. г. Душан .Антодијевић, Сергије Урукало, Мустафа Мулагић и Влада Милетић. Управу Београдске општине, која са живим симпатијама посматра рад Савеза и сама стоји на гледишту обезбеђивања чиновништва, претстављао је Кмет-правник г. Јован Јовић.

За исхрану незапослених радника — Је^на лепа акција Београдских хумаиих друштава и Београдске општине —

Проблем исхране Београда неоспорно је најтежи наш социјални проблем. А колико је тек тешко питање исхране густих фаланги беспослених радника, на које се заједно са зимом почиње да злокобно церека аветиња глади?! Ето тај тешки скоро несавладљиви проблем узели су да реше неколико наших хуманих друштава. И ми им као орган Београда на тој високој социјалној акцији најтоплије захваљујемо и желимо им пуног успеха у овом напорном послу. 12 овог м. одржана је у Радничкој комори конференција претставника свих београдских хуманих друштава са претставницима Београдске општине, Берзе рада, Фонда за радничка склоништа. На благотворну иницијативу претседништва Фонда за радничке социалне установе у Београду, сазвана је ова конференција са дневним редом: планска организација исхране незапослених радника за време зиме. Конференцији су присуствовали између осталих: У име Фонда за радничка склоништа и Министарства социјалне политике г-ца Милена Атанацковић. у име Београдске општине г.г. потпретседник Доброслав Богдановић и шефови Отсека Слободан Ж. Видаковић и д-р Ђура Ђуровић. Радничку комору претстављао је г. Лука Павићевић, „Насушни хлеб" г. Јовановић и други. Седницу је отворио г. Добра Богдановић, потпретседник Општине града Београда и претседник Фонда за радничке установе Београда и изнео је социјални значај ове конференције као и податке шта је до сада урађено на овој акцији. На иницијативу Фонда радничких установа одржана је 10 октобра ове год. прва конференци.ја на којој је донет закључак о оснивању комитета за исхрану незапослених радника у Београду. Та је одлука одмах и уродила плодом. Створен је ад хок један Фонд од 130.000 динара и то прило-

зима Фонда радничких установа са 40.000 динара и прилозима Месног одбора Црвеног крста за кварт Варошки, Радничке коморе и Берзе рада од по 30.000 динара. Даље г. Богдановић подвлачи да је све то још недовољно јер „радни свет из целе наше Југославије струји кроз Београд. Зато се морамо као хрчак да осигурамо са резервама за зиму, што јачим и што дуражнијим. Исто тако г. Богдановић у своме говору истиче, да Београдска општина неће мимоићи ни ову социјалћу акцију, и да ће се она ту такође свесрдно ангажовати: „Као ресорни члан Суда који води социјалну политику, по.двлачим да је Београдска општина свесна виталног значаја ове благотворне социјалне акције Ваше приватне иницијативе и да ће је она помоћи до крајњих граница својих материјалних могућности. Нашем раднику мора се помоћи и ми ћемо га помоћи. Београд престоница Југославије пригрлиће сваког оног радника из ма кога краја наше велике Отаџбине он био, који је тражећи рада остао у Београду без насушне коре хлеба! Београд никада неће издвајати и у социјалном помагању правити разлике између своје сиротиње и сиротних радника који су дошли да у овим тешким данима потраже гостопримство Београда, узвикује г. Богдановић на упадицу неког од присутних да треба онемогућити улазак сиротиње и беспослених радника из других крајева наше државе. — Нарочито ћемо помоћи периферију, јер она је радни Београд, средиште где се сва наша социјална стремљења имају усредсредити. Ми данас имамо једну кујну за исхрану беспослених. Она се налази у згради Радничког склоништа у ул. Милоша Поцерца бр. 2 и у