Opštinske novine

Стр. 188

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

европских зграда биле ниске приземне страћаре, порушених димњака и кровова, а на место данашњих правих и асвалтираних улица и авенија, биле кривудаве улице са турском калдрмом. А нешто више од петнаест година прошло је од дана када су над овим градом фијукале аустријске гранате, када су пожари избијали на сваком кораку, када су насред улица лежали изврнути трамваји, који су пролазницима служили као заклон од непријатељских зрна, а лешеви људи и стоке допуњавали декор града над којим су глад, беда и смрт кружили. У овом кратком размаку Београд је у толикој мери изменио свој лик, да је тешко наћи примера у подизању градова. Од првих година после рата Београд је показивао тежњу за модернизовање. Израдом генералног регулационог плана, просецањем и изградњом нових улица, уређењем постојећих и подизањем нових приватних и јавних зграда, слика престонице стално се мења, тако да се овогодишњи Београд разликује већ од прошлогодишњег. Овај васкрсли град жели што пре да уклони са свога лика ожиљке ратних страхота, да увеличан и не заостајући иза осталих водећих градова Запада буде достојан челник увећане државе и да својим међународним положајем, као „Златне вратнице Истока и Запада'' што боље послужи напретку земље и општем, и циљевима мира. Овај овакав Београд за странце је, Данас, веома привлачна тачка. За две три последње године он је примио безброј људи са стране, много државника, уметника, новинара и књижевника, који су о Београду овде нама, као и претставнику публицистичког отсека Београдске општине који је у свакој згодној прилици послужио странцима за информације и упознавање Београда и његове историје, или по повратку у њихове земље, рекли своју реч. Њихови судови о Београду врло су занимљиви и заслужују пуну пажњу. Сакупљени, они могу да пруже интересантну слику Београда и његових становника, јер обухватају његов историјат, финих поређења данашњег и ранијег града, његова модерна урбанистичка стремљења, необичан и нагли развој, његов културни и социјални живот, и фолклор. Међу овим цитираним мишљењима и утисцима о Београду има контраста, као и у Београду. Ипак, сви скупа, интересантни су и могу, углавном, да пруже тачну слику Београда у очима странаца као и да буду леп и објективан материјал будућем историчару нашег Београда. # * * Француски новинари, уметници и политичари приказују Београд са више страна. Њих интересује град који се изграђује, пријатни

су им његови контрасти, као и гостољубивост Београђана и љубав са којом се примају Французи. Тако угледни редактор „ Матен-а" Анри де Кораб, који је у неколико наврата посећивао наш први град,' за последњих двадесет година, написао је пре непуне две године: „Данас Дунав код Београда даје изглед морске луке. Сећам се како је некада било мирно; данас је међутим све живо и осећа се напредак, многобројне лађе и речни бродови оживљавају промет на Дунаву. Београд брзо напредује и постаје велика престоница. Стари град оштећен од бомбардовања, претворио се у красан врт и постао је јавни парк ■Калемегдан, и као цела држава и његови становници дочекују вас снажно, искрено и љубазно. Народ одлично изгледа, ужива у миру и даје утисак срећне деце која уживају у плаветнилу неба." Две године доцније — односно ових дана — Анри де Кораб посвећује Београду један раскошан напис, у коме поред осталога каже: „Београд се није задовољио лењивим решењем које се састоји у томе да се блажено шири у једној долини. Нападаји и грамзивост, чији је он био предмет, дали су Белом Граду — го је превод његовог старог словенског имена — да бодро стражари. Он стоји усправно, на стрмини једног брежуљка, са стародревном тврђавом која се смело уздиже на стеновитом углу који доминира Савом и Дунавом. Пред станицом позивају ултрамодерни ауто-такси путнике, поред фијакера са мршавим коњпма. Ово је само почетак неисцрпиве серпје контраста који задивљује странца. Јер Београд је престоница која пролази кроз кризу рашћења у грозничавом напретку. Она је у неблагодарном добу живота, као они дечаци са неопредељеним цртама лица који мучени жељом да постану одрасли људи замењују своје кратке чакшире панталонама, пале своју прву цигарету и брију своје још маљаве подбратке. И за градове и за људе ово неизбежно прелазно доба пуно је нелогичности и противречности. Београд се стресао своје старе источњачке лености. Он хоће да стигне своје сестре на. Западу убрзаним кораком; његове улице врве од антитеза и противности, којима би могао позавидети и сам Виктор Иго. Једна електрична кола, већа и удобнија од париских трамваја, на бољим федерима, возе ме према центру, Теразијама, преко улице која је са улицом Кнеза Михајла главна артерија града. На први поглед имам утисак као да пролазим великим париским булеварима.