Opštinske novine

Стр. 202

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Претседник Удружења г. арх. Миленковић отворио је скупштину једним лепим и сталоженим говором о значају сталешког удруживања, нарочито у данашњим тешким социјалним и економским временима. Затим је прочитан извештај управе о раду у прошлој години. У првом делу извештаја говори се о материјалним приликама досадашњег Удружења — чија је готовина на дан скупштине износила 135.000 дин. — па се по том прешло на резултате управиног рада у 1932 години. Извештај је завршен овим констатацијама: „Због опште кризе, а имајући у виду финансијску моћ Удружења, смањен је месечни хонорар лекару Удружења г. др. Сиберу од 2000 на 1500 дин. као и благајнику од 300 на 250 дин. Прешло се на детаљнију ревизију свију издатака које Удружење чини с тим да се и ту обрати већа пажња и не чине издаци, који не би били претходно претресани на редовним седницама. Како је врло мали прилив нових чланова, то се прибегло и прикупљању добровољних прилога за Удружење, те су набављене мале касице и раздељене појединим отсецима, где се апеловало на чланове и оне грађане који долазе у додир са члановима, да својим прилогом потпомогну ово Удружење. Опет се покренуло питање да се преко Суда О. г. Б. агитује на особље Општине града Београда да постану чланови овог Удружења, чак шта више да ово постане као обавезно. У том смислу већ су постигнути извесни начелни успеси. Као сваке године, Удружење је прославило своју славу Ђурђев-дан, 6 маја 1932 год. у сали хотел „Империјал". Домаћин славе био је београдски уважени трговац г. Аврам Филиповић, а за идућу годину примио се г. Милош Анђелковић, инжињер — референт Општине града Београда. Славу су посетили ондашњи претставници Суда г. г. потпретседник Никола Крстић, кмет Исидор А. Протић, изасланик Њ. Св. Патријарха, као и многе друге угледне личности у грађанству и чиновници Београдске општине. У цркви на Новом гробљу, као и сваке године одржан је помен умрлим члановима, добротворима и утемељачима овога Удружења на дан 29 маја 1932 г. Једно од главних питања са ^ојим се бавило ово Удружење, јесте акција за правилно регулисање положаја општинских чиновника у новом закону о градским општинама, од кога зависи будућност самоуправних чиновника и њихова сталност и материјална безбедност. На овом питању нарочито је уложио великог труда и знања члан наше управе г. Сло-

бодан Ж. Видаковић, који је као секретар Савеза свих југословенских градова најбоље верзиран у принципима законодавства о градским општинама •— преко кога раде и сва остала удружења општинских чиновника у држави. Г. Видаковић, као стручан претставник и свих градских општина и свих чиновничких организација у држави, израдио је законски предлог те главе будућег закона о градовима, и успео је да његове савремене принципе усвоје и све градске општине у држави. Г. Видаковић подносио је на нашим седницама управе формулисане текстове тог законског предлога са стручним и опширним образложењима. После вишечасовне дискусије ми смо све изложене принципе усвојили као своје, и у томе смислу предузели акцију код надлежних државних фактора. У предложеном законском пројекту г. Видаковића изразито су истакнути принципи сталности и заштите у општинској служби, величине принадлежности општинских чиновника и службеника, које не смеју бити мање од државних службеника, затим уживање свих повластица за општинске службенике, које уживају и државни службеници (попуст на жељезницама, бањама итд.), као и принцип очувања стечених права. На жалост, у Београдској општини до данас не постоји потпуно организовано удружење општинских чиновника док такве корпорације постоје у много мањим нашим градовима. Увиђајући ову тешкоћу друштвене борбе у тражењу својих права и штићењу својих интереса, Удружење је покренуло и питање реорганизације на нову сталешку основу. Променом правила треба да се уски циљ данашњега удружења прошири а данашње уско хуманитарно удружење буде у истоме као једна његова грана и секција хуманог и потпорног фонда. Да би се све ово могло постићи требала су се прерадити правила, па је био изабран одбор редакциони. Исто тако је решено да ово Удружење ступи у савез свих удружења општинских чиновника и као свога претставника одредило је г. Видаковића (на седници Главног одбора једногласно). Претресајући разна питања која се односе на стално особље Београдске општине, дошло се до закључка да је за напредак особља и повишење стандарда његовог животног нивоа неопходно потребно узајамно помагање т. ј. удруживање у једну јаку и сталну сталешку организацију, која би привукла све особље које би у таквом једном професионалном удружењу нашло сваку моралну потпору и материјалну заштиту.