Opštinske novine

Стр. 244

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

боље и за нас поносније да буде домаћи. Јер у том, на око сасвим техничком раду, могу се наћи зачетци нашег стремљења, што се код странца никада неће наћи. Мислим да ће идеју о постављању олтара нашим светињама боље моћи да изведе и оствари домаћи уметник, него ли странац. Урбанистички план нигде не би смео, ма и са најмањом изменом, додирнути предео двају Калимегдана, доњег и горњег града. Овај део Београда својом историјском прошлошћу, својим историјским остатцима и својим величанствено лепим положајем, мора бити предодређен, за место олтара наших националних највећих светиња. Тамо треба доносити и постављати све оно што је достојно и што заслужује да наш народ подигне до почасти, дивљења и светиње. Зато се овај део наше престонице има издвојити од техничког изграђивања других делова, да би могао остати пределом чистога духа. Да би се моја замисао о уметничком изграђивању Београда лакше схватила, ја ћу поделити Београд на три дела. Први део, два Калимегдана, са доњим и горњим градом, назвао бих „Место части." Други део, саобраћајне, пристанишне, пословне, забавне и друге квартове, назвао бих „Механички део". Трећи део назваћу ,,Предео вила." Први део, „Место части", настао бих да се планским, уметничким изграђивањем подигне до потпуне чистоће национално-религијског израза. Зато бих тамо сместио све оно што је у вези са чисто духовним збивањем и стварањем, као највишим постигнутнм циљем народног духа: ослобођењем и уједињењем. На највишем платоу Горњега Града требало би поставити највећи и највиднији споменик. Нека се у том спомеменику осети, да се са њим велпчају и сва појединачна дела појединаца, поједине значајне народне епизоде, а кроз то да се глорификује и резултанта скупног рада. На ,,Место части" требало би сместити све оне споменике, које Ви набрајате у Вашем цењеном позиву за анкету, као и све остале који имају карактер личног спомена, или карактер спомена знача.јних историјских народних догађаја. Оваквим радом добила би се идејна целина и место би добило симболику светиње. Никада ни на ком другом месту Београда не би се могао створити светији мир, који је потребан, да би се из освештане прошлости могла црпстп снага духа за здравије постојање и срећнију будућност. Београдски град, како се из ове моје замисли види, постао би народна апотеоза. Много љубави мораће се унети у тај рад, да се не би профанисале и изгубиле оне чаробне побуде и топли осећаји, које у себи носе те увек живе зидине; требаће много фанатичне преданости, да се, украшујући их појача њихово духовно дејство.

Са страхом се питам: да ли ћемо. ми то моћи извести? Али опет мислим: ако се и овде буде радило са љубављу, пијететом, фанатизмом и националним заносом, дело ће испасти добро, јер ћемо тако дати што највише можемо, а то је довољно. Радећи по овој замисли, „Место части" даје јасне могућности да Београд дође до чистог изражаја истински југословенске престонице, дајући места на овом светом земљишту подизању споменика, који би овековечили достојна дела појединаца из свих епоха народне прошлости, из свих делова данашње народне Краљевине и из целокупне наше народне историје. Разуме се само по себи, да би обрађени задатци по овој замисли дали .јасан изражај, како је Београд кроз столећа у истини вршио улогу балканског и југослбвенског Пијемонта. Други део вароши, „Механички део", на својим трговима, у парковима, улицама и скверовима, који изиђу из урбанистичког плана, нека да места и израза свему ономе што најновија наука и уметност даје у погледу модерног изграђивања вароши. Нека вајарство овде развије сву своју фантазију световног карактера, нека да дела чисто пластичне вредности, која ће по темама своје обраде бити чисти украс и тако деловати оживљавајуће на пролазнике. Архитекта ће овде моћи да развије сву уметничку способност не само на кућним фасадама, јавним монументалним палатама, киосцима итд., већ му данас стоји на расположењу и електрично осветлење, са којим се могу постићи успели светлосни увесељавајући ефекти, нарочито кроз многобројне боје, које се могу најуметничкије употребити. За сву ову нову врсту 'сретстава за декорисање једног савремено изграђеног и уређеног града врло су погодни тргови. На њима се могу извести фантастична осветлења. Ти осветљени тргови могу, као бајке, стварати безброј расположења у сваком правцу. У трећем делу, „Пределу вила", довољно би било обратити сву пажњу на лепе видике, добре путеве, укусно сађење цвећа, дрвећа и украсног зеленила, те на угодно осветлење. Лепе видике стварати погоднпм трасирањем и отварањем путева и пешачких стаза. Настати да се ти путеви не затварају подизањем ограда на имањима и грађевинама. Пооед тога да путеви буду добро калдрмисани, за што лакшу и удобнију шетњу, а тамо где избије леп видик уредити по могућности лепа одморишта са клупама. Тај лепи предео постао би тако најпријатније место за одмор Београђана, благодетан за освежење тела и духа, после напорног рада у вреви и хуци пословних квартова.