Opštinske novine

бПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 257

је дао Генерални План и дајмо му толико потребну улицу бр. 18. Ака се ова улица не оствари, онда бисмо га без великог мишљења смањили, повукавши линију од угла Радојловиће радње ка апотеци Кушаковић. (сл. 6), а улицу Поенкареову уливши је у Кнез Михајлову. На тај би начин „Позоришни трг" орговарао својој намени и вредности и била би ублажена бесмислица: да буду два трга један поред другог. Што се тиче Обилићевог Венца, њега би требало продужити до пресека са Зеленим Венцом, преко Космајске ул. Сквер Ратничког Дома Можда би најпогодније било, да се споменик браниоцима Београда подигне у скверу

обрађеној као 5Је§еза11е у Берлину, с леве и с десне стране. Да ово не би, као што се све код нас ради, било ситничарски замишљено, требало би ову алеју продужити право у град, порушивши ону неуспелу имитацију неког средњевековног кастела. Ово би била, најзад, једина природна и естетичка веза Београда са градом, односно града са Калимегданом; ово би, у исто време, било и јединствено монументално решење. Горњи и Доњи Град Они би имали да буду првенствено одређени за музеје (војне, градске и народне). Остали део употребио би се за стални вашар, евентуално и стадион.

Сл. 5 — Идеја за поенту Теразија

испред оног неукусног Ратничког Дома, додавши поред тог централног споменика још неколико мањих (статуа или биста) великим јунацима. Простор испред Парламента Ако се задржи решење Генералног Плана, т.ј. ако се обради део дворске баште према Парламенту, онда би, поред Теразија, овде било најпогодније место за споменик Краљу Петру Ослободиоцу. Овде би дошле још и статуе и бисте великих државника југословенских. Калимегдан Он би се најбоље употребио за споменик књижевницима и научницима и то у алеји, која чини продужетак Кнез Михајлове ул., алеји

Универзитетски парк Исто као што Позоришни трг нема свој гајзоп сГе1ге поред Теразија, тако ни Универзитетски парк нема свог смисла поред сасвим блиског Калимегдана, тим пре што он није у комплексу приватних станова, нити на некој звезди од улица, већ прекопута Универзитета. Овај би парк требало поравњати са УзунМирковом улицом и поставити на ивици Југовићеве Управу града Београда, извукавши је из рупе у којој данас чучи. Ништа не би сметало, да остане испред Управе града и један део парка, који би био лепа декорација за ову. Овако решен, ово би био најлепши трг Београда, оивичен Универзитетима и монументално схваћеном зградом за Управу града, као панданом Универзитета. Овде, у парку, или ако њега не буде, на тргу биле би статуе професора Универзитета и просветних великана југословенских.